У НАЛЕД-у сматрају да је до 2021. године могуће оптерећење смањити за три посто што би, сматрају, вратило 18.000 грађана у легалне токове.
Уз помоћ организације "ГИЗ Немачка сарадња", НАЛЕД је спровео анализу и утврдио да пореско оптерећење рада у Србији на нивоу нето зараде износи око 64,3 процента, каже потпредседник Савез за фер конкуренцију НАЛЕД-а Владимир Типсаревић.
Додаје да пореско оптерећење укупних трошкова рада, такозвани "порески клин" у Србији износи 39,2 процента.
Када упоредимо са земљама ЕУ и земљама у окружењу где је 41,5 до 42 процента, долазимо до тога да пореско оптерећење у Србији, само по себи, није превисоко, и да је близу европског просека, каже Типсаревић.
Међутим, у односу на земље региона, додаје, Србија јесте изнад просека.
НАЛЕД је анализом утврдио да код запослених не постоји довољно јак мотив да пријављују случајеве сиве економије, а на то би био спреман, тек сваки седми радник који прима зараду на руке.
Типсаревић указује да не постоји јасна мотивација код запослених да буду пријављени на пун износ зараде или да уопште буду пријављени јер, каже, не виде касније везу тих уплата са износом будуће пензије, односно, са здравственим осигурањем.
Каже да је овај проблем највише анализаран кроз национални план за сузбијање "сиве економије".
Планирано је да се до краја 2019. и 2020. године ураде анализе пореских прилива и одлива када су у питању ове врсте доприноса и видимо колики је фискални простор да би могли да обезбедимо смањење пореског оптерећења рада, казао је Типсаревић.
Очекује да до краја 2021. године, оптерећење на нето зараде, са садашњих 64 процента падне на 61 проценат.
