У овом тренутку извесно је и потписивање уговора о испоруци још 40.800 уређаја ЕПС-у, а послове су домаће фирме добиле на овогодишњим тендерима тог јавног предузећа.
Председник групације произвођача електричних и оптичких уређаја и електронике у Привредној комори Србије (ПКС), Јован Вујасиновић, каже за Танјуг да су домаћи произвођачи бројила завршили и испоручили 34.405 комада бројила.
"У току је реализација уговора који се финансирају од стране Светске банке за преко 20 хиљада уређаја, а сваки час очекујемо потписивање уговора за преко 40 хиљада уговора са Електродистрибуцијом Србије", наводи он.Тиме ће бити, каже он, превазиђена нешташица бројила у Србији.
"Домаћи произвођачи су на путу да стабилизују своју производњу и осигурају производњу за 1.000 људи у овим фирмама које производе бројила за домаћинства".Он је Танјугу рекао да домаћи произвођачи имају капацитет да у наредним годинама испоруче око три милиона бројила, колике су раније процене за територију Србије.
Професор Бранко Ковачевић, председник Надзорног одбора ЕПС-а каже да што се тиче технолошке спремности домаћих произвођача да испоруче бројила, све компаније задовољавају светске стандарде.
Он објашњава да је раније био проблем што су услови на међународним тендерима које финансира Светска банка били такви да је на њих могла да конкурише компанија која има огромна примања и велике међународне послове из ранијег периода, што је дисквалификовало у потупку избора произвођача мале компаније из Србије.
"Став ЕПС-а је да треба што више домаћих компанија да учествује у модернизацији привреде. Изгубили смо две године јер је набавка бројила били заустављена због жалбених поступака пред судовима. Задњи тендер је био закочен две године и сада је ЕПС добио поново ''дозволу'' да настави цео посао", каже Ковачевић.
На пример, један од услова Светске банке у тендерској документацији био је да фирма произвођач, има до сада инсталирано 100 милиона бројила, што је према оцени учесника на конференцији за новинаре у ПКС, неизводљиво за наша предузећа и земљу са седам милиона становника.
Зато, оцењује Ковачевић, добро је што се 13 српски фирми удружило у Конзорцијум, јер ће то убрзати поступак замене бројила и тиме онемогућити и крађу струје.
"Разлози зашто се у постављању бројила касни су јер међународне институције као што је Светска банка траже у тендерима услове који наши произвођачи нису могли да испуне, а сада форимирањем конзорцијума у оквиру ПКС ствари ће се убрзати", сматра он.
Он каже да су и ЕПС и домаћи произвођачи "постали паметнији", и сада ће учешће на тендерима бити јасније.
Раније процене су да би за замену око три милиона бројила требало издвојити око 500 милиона евра, а поступак би трајао око седам година уколико тендери буду редовни и без проблема.
Колико ће времена бити потребно да се "дигитализује очитавање" у целој земљи, професор Ковачевић није могао да процени, али напомиње да је добро што се све померило након две године са "мртве тачке".
Ако цео поступак буде радили домаће фирме, сматрају произвођачи, ефекти тог посла ће бити као директне стране инвестиције јер би то коштало 350 милиона евра, 150 милиона мање него раније процене, и отворило би се додатних 1.500 радних места у компанијама које се баве овим послом.
У Групацији ПКС има 13 компанија које се баве овим послом који запошљавају око 1.000 радника и остварају 30 милиона евра промета.
Током 2017. године домаћи произвођачи бројила електричне енергије добили су неколико тендера и Електропривреди Србије испоруцили укупно 34.405 комада различитих врста бројила.
Поред тога домаћи произвођачи су заједно наступали на тендерима Светске банке и у току је реализација испоруке 21.600 уређаја.
