Раст кредитне активности је у марту, по искључењу ефекта промене девизног курса, износио 11,9 одсто. Таква кретања резултат су убрзања раста кредита привреди за 14,5 одсто међугодишње, док је раст кредита становништву износио 9,7 одсто међугодишње, што указује да кредитна активност не представља ризик ни по ценовну ни по финансијску стабилност.
Услови финансирања на домаћем тржишту остали су повољни, што је остварено захваљујући ефектима ранијег ублажавања монетарне политике, ниским каматним стопама на међународном тржишту новца и повећаној конкуренцији међу банкама.
Тако је просечна каматна стопа на кредите привреди у динарима почетком 2020. године спуштена на нови минимум и додатно се приближила каматној стопи у еврима, док су се каматне стопе на кредите становништву кретале близу раније забележених најнижих вредности.
Кредити привреди су у првом тромесечју остварили неуобичајено висок раст за овај период године од 58,2 милијарде динара. Финансијска подршка била је и даље претежно усмерена на сегмент микропредузећа, малих и средњих предузећа, којима је одобрено преко 55 одсто кредита.
У првом тромесечју кредити становништву су повећани за 18,9 милијарди динара, вођени, као и до тада, готовинским и стамбеним кредитирањем. Притом, раст стамбених кредита био је за 57 одсто виши него у истом периоду претходне године.
Крајем марта, номинално посматрано, динарски пласмани чинили су 33,2 одсто постојећих укупних пласмана привреди и становништву, наводи се у извештају НБС.
Захваљујући расту економске и кредитне активности, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима додатно је смањено у 2020. и у марту је износило четири одсто. То је нови најнижи ниво откад се овај показатељ квалитета активе прати, што истовремено додатно јача финансијску стабилност и отвара простор за даљи кредитни раст.
У извештају се истиче да је НБС средином марта донела одлуку о увођењу мораторијума на отплату кредитних обавеза и обавеза по основу финансијског лизинга у трајању од најмање три месеца, чиме је пружена директна подршка привреди и грађанима. Према подацима банака, 94 одсто грађана и 93 одсто привреде прихватило је мораторијум у отплати кредита.
