Сви економски показатељи, а пре свега учешће јавног дуга у БДП-у, остали су у одрживим оквирима у 2020, упркос обимном пакету економске подршке, наводи се у изештају и додаје да је то од изузетне важности за очување повољних изгледа за стабилан привредни раст у средњем року.
Из централне банке подсећају да је доношење обимног пакета економске помоћи, уз повећане трошкове обезбеђења здравствене заштите, утицало на привремено повећање фискалног дефицита на консолидованом нивоу у 2020. на 8,0 посто БДП-а, и на раст јавног дуга опште државе на 57,7 процената БДП-а.
"Ипак, захваљујући бољој реализацији прихода од очекиване, остварен је повољнији резултат од процена Министарства финансија датих у Фискалној стратегији за 2021. с пројекцијама за 2022. и 2023. годину", напомиње НБС.
Посебно значајним сматра наставак раста капиталних расхода државе, јер то доприноси убрзаној реализацији инфраструктурних пројеката и расту производног потенцијала.
„Један од тренутно највећих изазова за носиоце економских политика јесте проналажење оптималне мере између краткорочне подршке здрављу људи и економији, с једне стране, и обезбеђења средњорочне одрживости јавних финансија, с друге стране", примећује гувернер НБС Јоргованка Табаковић.
Истиче у том контексту да је важна пажљива процена фискалног простора и његово оптимално коришћење како би се избегло прерано пооштравање фискалне политике у каснијем периоду.
"У том светлу посматрамо недавно најављен још један пакет економске подршке државе привреди и становништву, који ће омогућити још бржи опоравак привреде Србије. Сматрамо да фискални простор за додатне мере постоји, јер оне не нарушавају одрживост јавних финансија нити макроекономску стабилност", каже Табаковић.
У извештају се такође наводи да је НБС низом мера, од ублажавање монетарне политике, преко мораторијума на оптлату кредита до пружања јефтине динарске ликвидности банкама, омогућила наставак раста кредитне активности и опоравак привреде од последица кризе изазване пандемијом.
Прецизира се да је у 2020. кредитна активност порасла за готово 10 посто, што је трећа узастопна година раста.
Поред тога, додаје се да је домаће тржиште рада избегло теже последице кризе захваљујући правовременој и значајној економској подршци, која је била усмерена на обезбеђење потребне ликвидности предузећима и очување производних капацитета и радних места, при чему је стопа запослености очувана на преткризном нивоу, уз даљи пад стопе незапослености.
