При доношењу ове одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду остварене ефекте претходних снажних мера монетарне и фискалне политике и очекивана макроекономска кретања за наредни период, односно да ће предузете економске мере наставити повољно да делују на услове финансирања привреде и грађана и раст њиховог расположивог дохотка.
Из централне банке наводе да је адекватна подршка НБС и Владе Србије домаћој привреди у великој мери допринела повољнијем резултату економске активности у прошлој години него што се то очекивало на почетку пандемије.
Подсећају да је стопа реалног раста бруто домаћег производа, према оцени Републичког завода за статистику, износила минус 1,1 проценат.
Извршни одбор очекује да ће задржане повољне средњорочне перспективе наше земље и мере владе и НБС допринети даљем опоравку домаће тражње, те да ће уз нормализацију екстерне тражње то утицати на више него потпун опоравак српске привреде у овој години и њен даљи снажан раст у наредном периоду.
Основу за оптимизам, како се истиче, представљају очувани производни капацитети и запосленост у условима пандемије, убрзање реализације инфраструктурних пројеката, прилив страних директних инвестиција који је остао релативно висок и пројектно распрострањен, обезбеђени повољни услови финансирања, као и очекивано побољшање епидемиолошке ситуације захваљујући започетој вакцинацији.
НБС наглашава да је 2021. осма узастопна година како је инфлација у Србији чврсто под контролом, на ниском и стабилном нивоу, и да је прошле године у просеку износила 1,6 процената, док је у децембру износила 1,3 посто међугодишње.
У саопштењу се указује на то да је важан фактор ниске и стабилне инфлације била и остала релативна стабилност девизног курса, као и усидреност инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде, која потврђује кредибилитет монетарне политике.
Према пројекцији НБС, инфлација ће се и у наредном периоду кретати у доњој половини циљаног распона, а са очекиваним даљим опоравком тражње, током 2022. почеће постепено да се приближава централној вредности циља од 3,0 процента.
Централна банка такође констатује да, иако је убрзано ширење вируса од октобра прошле године претило да успори започети економски опоравак, до сада расположиви подаци за четврто тромесечје указују на задовољавајућу отпорност економске активности на глобалном нивоу, укључујући и зону евра, која је наш најважнији трговински и финансијски партнер.
Из НБС напомињу да још увек присутна неизвесност на међународном финансијском тржишту и кретања на међународном робном тржишту, првенствено тржишту нафте чија је цена у порасту, налажу опрезно вођење монетарне политике,
Извршни одбор је констатовао да ће и у наредном периоду, а посебно током ове зиме, бити присутни изазови у погледу тока пандемије и утицаја на глобална и домаћа економска кретања.
Због тога ће у фокусу носилаца економске политике бити обезбеђење подршке даљем опоравку наше привреде, очување производних капацитета, запослености и даљи раст извозног сектора, као и подстицање домаћих инвестиција и прилива страних директних инвестиција.
НБС поручује да ће наставити да пажљиво прати кретања и утицај кључних фактора из домаћег и међународног окружења на инфлацију, финансијску стабилност и брзину економског опоравка и да ће континуирано процењивати све до сада донете мере како би се пружила подршка даљем опоравку економске активности, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 11. фебруара 2021.
