Наиме, на евиденцији НСЗ-а тренутно је око 95.000 занатлија. Ипак, и поред те бројке, послодавци нису успели да пронађу потребних 9.000 мајстора јер, како тврде, мајсторе је данас у Србији тешко наћи.
Протекла два месеца у многим градовима у Србији одржани су сајмови запошљавања и на њима је понуђено неколико хиљада радних места. Махом су тражени управо мајстори којих на евиденцији незапослених има, а за конкретан посао нема. То је и разлог што је велики број послодаваца последњих месеци истицао да не може да нађе одговарајуће квалификоване раднике, што и те како утиче на производњу, али и на проширење производних погона или увођење друге па и треће смене. Посла има, али радника нема.
Да је НСЗ свестан тога да се постојећа армија незапослених мора обучавати за потребе рада указује и чињеница да је још почетком година сачинио Каталог обука за тржиште рада за 2019. годину. По том документу, ове године обука за разне врсте мајстора обављаће се у 32 филијале НСЗ-а у Србији, а њоме ће бити обухваћено око 70 локалних самоуправа.
Тако ће се, по Календару обука за тржиште рада у 2019. години, у Суботици по пет радника обучавати за виљушкаристу, посластичара и фризера, у Зрењанину по пет за фризера, козметичара и геронто-домаћицу. У Сенти и Кикинди организује се обука за оператера на ЦНЦ машинама за обраду метала. Такође, у Кикинди ће се обучавати и пет руковалаца грађевинским машинама.
За Панчево је предвиђено обучавање десет геронто-домаћица и исто толико особа за кројење и шивење, али и седам радника за пустовање. Вршац ће обучавати шест геронто-домаћица и по пет зидара и физера, док ће у Сомбору бити организована обука за пет виљушкариста. У Кули ће радити на обуци пет незапослених за кројење и шивење, у Апатину и Оyацима за по шест геронто-домаћица. У Оyацима се организује и обука за шест ткача, а у Бечеју 30 лица за кројење и шивење. У Новом Саду планирана је обука за десет геронто-домаћица.
НСЗ у Сремској Митровици организује обуку за 15 виљушкариста, у Пећинцима за пет оператера за ЦНЦ машина за обраду метала. У Руми ће се обучавати по пет геронто-домаћица, а у Инђији исто толико незапослених за вез и златовез.
У многим општинама у Србији организују се обуке за зидаре, керамичаре, месаре, пекаре, браваре, израду бурека и кора, израду намештаја од плочастог материјала, тесара, кројача, фасадера, конобара, кувара... Дакле, за она занимања која су иначе дефицитарна, како на нашем тржишту рада, тако и на европским.
Уз посредовање Националне служе за запошљавање, највише наших држављана нашло је послове у Немачкој, Португалији, Хрватској, Словенији. Пут Хрватске, Словеније па и Црне Горе отишли су српски држављани који желе да раде у туризму.
Газде у Хрватској дају од 600 до 800 евра за помоћне раднике у туризму, док за куваре и конобаре плаћају дупло. У Црној Гори сезонским радницима на помоћним пословима дају се мање плате него у Хрватској, односно између 350 и 400 евра, конобари могу добити дупло, док су кувари плаћени и више од 1.000 евра месечно.
Међу 95.000 занатлија који се тренутно воде као незапослени има и оних који су давно превалили 55. па и 60. годину те је тешко и очекивати да се они јављају на конкурсе послодаваца. Чини се да је у пролеће најгоре стање у грађевинарству. У Грађевинској комори Србије истичу да недостају сви профили радника, да је просечна старост грађевинара 55 година, а да млади неће да раде послове у грађевинарству због малих зарада. Напомињу да се недостатак квалитетне радне снаге у Србији надокнађује већим мајсторским дневницама и да се оне тренутно крећу од 35 па до 100 евра.
Да овог тренутка располажемо са 100.000 занатлија, сви би нашли посао у Западној Европи, толика је потражња. У иностранству добри мајстори зараде 4.000 или 5.000 евра месечно, обезбеђени су им стан и храна, преквалификација, доквалификација, а сви радови суботом и недељом су им ванредно плаћени, рекао је потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић.
Љ. Малешевић
