– Опремањем индустријских зона свака локална самоуправа унапређује своју конкурентност и активност и зато су ти пројекти важни – објаснио је Стевановић, додајући да је то један од начина да се свака општина бори за нове инвестиције које ће отварати радна места и допринети
укупуном привредном расту Србије. – Министарство привреде им је кроз те пројекте дало могућност за опремање индустријске зоне уз суфинансирање државе.
У оквиру 19 пројеката за унапређење индустријских зона у овој години које је подржало Министарство привреде су и четири локалне самоуправе у Војводини. Тако је општина Апатин за реконструкцију Фабричке улице у радној зони у Свилојеву добила 9.503.057,81 динара. Општини Житиште је за изградњу прве фазе постројења за пречишћавање отпадних вода у функцији радне зоне у Житишту – електрорадови – додељено 7.275.030 динара.
Граду Кикинди је ове године на основу одлуке Министарства привреде о коришћењу новца за подршку пословне инфраструктуре припало 25.288.893,42 динара за изградњу деонице магистралног и дистрибутивног водовода за потребе Агроиндустријске зоне у том граду. Граду Сомбору је за унапређење услова за развој туристичке понуде града кроз реконструкцију и адаптацију дела објекта „Грашкаловићева палата” додељено 6.919.860 динара.
Догодине ће, по Стевановићевој најави, држава за развој пословних зона издвојити више новца. Министарство привреде прошћириће програм по којем ће делити новац, прецизније ће дефинисати пројекте за финансирање у туристичким и бањским подручјима.
– Држава тим програмом покушава да направи дисперзију инвестиција да би се равномерно покрила цела територија Србије, ослушкујући захтеве и планове инвеститора. Због тога је важно да локалне самоуправе добро припреме пројектно-техничку документацију за следећу годину да не би дошле у ситуацију да буду одбијене јер се документација не поклапа са ситуацијом на терену – истакао је Стевановић.
Из буyета Србије, с раздела Министарства привреде, тим и другим локалним самоуправама у Србији додељује се 90 одсто вредности пројекта, без ПДВ-а, за општине које су у четвртој групи развијености, 70 одсто за оне из треће, 60 одсто за оне из друге и половину вредности пројекта за општине из прве групе развијености. Из буyета општина суфинансира се преостала вредност пројекта , као и ПДВ на укупну вредност.
Пре две године је у Војводини било 118 индустријских зона, које су се простирале на око 20.000 хектара. Данас готово да нема општине у Војводини која нема индустријску зону, али су оне различито опремљене па самим тим имају и различит број инвеститора. Наиме, неке имају одличну инфраструктуру и у њима већ послују познате светске и домаће компаније, а има и оних које још нису уређене и које су у трећој и четвртој категорији развијености.
Покрајина је одлучила да улаже у индустријске зоне у свим локалним самоуправама, а колико ће оне бити уређене пре свега зависи од стручне анализе и пројеката које морају да сачине саме општине. Претходна пракса показала је да је то уједно велики проблем јер неке општине немају довољно обучене стручњаке да направе сложеније анализе и сачине пројекат и израде документацију. Управо у изради пројекта и потребне документације помажу им Покрајински секретаријат за привреду и туризам и Развојна агенција Војводине.
Анализа од пре две године показала је да је Банат најнеразвијенији део Војводине када је реч о индустријским зонама, док их највише има у Срему. Посебно се истичу индустријске зоне у Старој Пазови, Инђији, Пећинцима, Сремској Митровици, а за њима не заостајну ни оне у Суботици и Зрењанину, које су последњих година успеле да привуку реномиране компаније и улагаче.
Љ. Малешевић
