Премијерка Ана Брнабић, тек што је ступила на ту дужност, заложила се да компанија “Таркет” буде ослобођена пореза на додатну вредност за вредна уметничка дела која су желели да донирају Матици српској. То је и учињено, компанија је ослобођена пореза на додатну вредност па се тако три слике сада налазе у Матици српској.
За буџет Србије то није значило ништа, а за грађане је од изузетног значаја, подсетила је пре неколико дана премијерка Ана Брнабић додајући да ће Влада Србије остатити посвећена унапређењу правног и пореског система за филантропију.
Не постоје прецизни подаци о количинама намирница које заврше на депонијама у Србији нити шта се највише баца. Према речима Радмиле Иветић, председнице Удружења “Банка хране”, они успевају да “спасу “ око 150 тона воћа и поврћа и проследе их угроженима.
Замислите када би били укључени и други велики трговци, то би било минимум хиљаду тона намирница месечно. Друге државе ослобађају донаторе плаћања ПДВ-а, што компанија из овог сектора додатно мотивише да помажу угроженима. Код нас таква иницијатива постоји, али то није заживело, објаснила је Радмила Иветић.
Ако се узме у обзир да је систем народних кухиња, којих према последњим подацима у Србији има 76 и у којима један једини топли оброк дневно добија преко 35.000 људи, најплеменитији програм који постоји, онда је јасно колико би за њих значила донација хране која се иначе баца. Јер, реалне потребе за оброцима из народних кухиња далеко премашују постојећи обим и извесно је да би било више људи који би свакодневно долазили по топли оброк када би било више намирница да се подели.
Према подацима који су изнети на Савету за друштвено одговорно пословање Привредне коморе Србије примаоци донација у Србији су најчешће појединици, а на другом месту су држава и институције, а затим следе невладине организације. Занимљив је податак да 11 фондација у Србији прикупи 80 одсто свих средстава која се донирају.
Коалиција за развој филантропије, која је основана у оквиру Савета за друштвено одговорно пословање Привредне коморе Србије, у августу је доставила предлог премијерки Ани Брнабић да се при Влади Србије формира Савет за филантропију с циљем унапређења давања у опште корисне сврхе. Влада Србије је месец дана касније, у септембру, формирала Савет за филантропију при Влади Србије, а за њеног председника изабрана је Ана Брнабић, председница Владе. Већ на првој седници Савет је као основне задатке најавио промену законског оквира који ће развити културу давања, а међу њима је и измена пореске политике која се односи на донације.
Важно је да Влада – све моје колеге у Влади, генерално у политици Србије буду посвећени филантропији на стварно одговоран и транспарентан начин и да се сваки пут захвалимо свим појединцима и компанијама које учествују са нама у побољшању квалитета живота свих грађана Србије. Ми ћемо се кроз Савет за филантропију, већ смо кренули, трудити да унапредимо и правни и порески систем за филантропију, најавила је Ана Брнабић на Фестивалу филантропије који се ових дана одржавао у Београду и Новом Саду.
Традиција доброчинства у Србији је дуга и његов дух се није изгубио. Дакако, данашња давања су далеко од некадашњих примера Илије Милосављевића Коларца, Ђорђа Вајферта и многих других, али хуманост и доброчинство грађана Србије и поред низа пореских тешкоћа постоји. Тако су и без пореских олакшица наши грађани прошле године у добротворне сврхе дали скоро 32 милиона динара. Највише за здравство, маргинализоване групе, за образовање и смањење сиромаштва.
Да доброчинство и даље постоји указује чињеница да су прошле недеље фондације и компаније у Србији, које знају значај давања, удружено прикупиле новац за нови уређај за Истраживачку станицу у Петници.
Изнео је податак да су највећа давања компанија као и да су она повећана за 28 одсто у односу на 2016. годину. Навео је да ће ускоро бити познати и подаци о давањима из целог региона, али да се већ сада може рећи да су највећа корпоративна давања наше земље у региону.
Ускоро треба да буде креирана и бела књига о филантропији у којој ће се дефинисати све препреке као и препоруке за њихово превазилажење. Један од главних циљева пројекта ПКС односно њеног Савета за друштвено одговорно пословање, је ослобађање од ПДВ-а на донације у роби и услугама.
Љубинка Малешевић
