Он сматра да таква одлука нећ подстаћи и друге земље да направе исто.
Упитан шта би то могло да значи за пословање Агрокора и његово реконструрирање, с обзиром на то да би српски повериоци могли бити пуно оштрији од оних који прихватају “лекс Агрокор“, Рамљак је рекао да сматра да ће сви повереници, без обзира где се налазила имовина Агрокора, бити намирени из укупне имовине коју има Агрокор.
Неће бити појединачног намирења, рекао је Рамљак.
А на питање да ли је о томе било речи на састанку у влади, он каже да није, већ се разговарало о темема са повереничким већем, које ће данас одлучивати о исплати старог дуга према добављацима.
За данас је, наиме, најављена седница Привременог повереничког већа, а Рамљак ће се након седници обратити новинарима, пренели су хрватски медији.
Подсећамо, "лекс Агрокор" је заправо Закон о системски важним компанијама које је хрватски Сабор усвојио у априлу како би спасао посрнулу пословну империју презадуженог Ивице Тодорића, чиме је његову приватну имовину тамошња држава практично национализовала.
У оквиру хрватског концерна у Србији послују трговински ланац „Меркатор С“, „Фриком“, „Дијамант“, „Мг мивела“, „Кикиндски млин“ и „Нова слога“.
Рамљак, кога је хрватска влада именовала да управља овом фирмом, обратио се крајем јула Привредном суду у Београду са захтевом да и за фирме у Србији важи „лекс Агрокор“.
Међутим, његов захтев је одбијен, а „Политика“ наводи да им је ова информација потврђена у Привредном суду у Београду. Лист пише да је то само наставак правне саге између управе Агрокора и руске Сбербанке којој овај концерн највише дугује.
Примена „лекс Агрокора“ не пружа гаранције да ће јој више од милијарду евра колико је позајмила Тодорићу бити враћено.
Зато су Руси своја права последњих неколико месеци покушали да заштите пред међународним и регионалним судовима.
Тако је руска Сбербанка Привредном суду у Београду и Привредном суду у Зрењанину поднела захтев за забрану располагања имовином „Фрикома“ и „Дијаманта“.
Почетком јуна надлежни првостепени судови у Србији донели су решења за одређивање привремених мера обезбеђења. Тиме је повереник Анте Рамљак практично добио забрану „отуђења и оптерећења“ у овим компанијама.
Руска Сбербанка онемогућила је хрватској држави да приликом узимања новог кредита као залог стави ове две српске фирме, али и да одлучује о њиховој евентуалној продаји.
Рамљаков захтев Привредном суду у Београду практично је био одговор на мере које су Руси предузели, али и део регионалне пословне стратегије која је имала циљ да се привременој управи хрватског концерна у Србији дају одрешене руке.
Тако би Рамљак над компанијама које послују у Србији могао да уведе прекогранични стечај. Идентичан захтев Рамљак је поднео и Окружном суду у Љубљани, међутим епилог је био другачији.
Окружни суд у Љубљани потврдио је средином јула Рамљаков захтев и донео одлуку о признавању страног поступка због инсолвентности што практично значи прекогранични стечај.
Суштински, Рамљак ће у Љубљани имати прву и последњу реч у одлучивању о имовини тог хрватског концерна у Словенији.
