На недавној конференцији одржаној у Савезу самосталних синдиката Србије на тему „Достојанствен рад у ери дигитализације”, социјални партнери су се сагласили у томе да радно законодавство мора бити измењено, а синдикатима дата моућност да и раднике на атипичним пословима синдикално организују да би их могли заштитити.
Пројекат „Danubework”, који подржава аустријско Министарство за рад, социјална питања и заштиту потрошача, обухвата земље Дунавске регије: Аустрију, Бугарску, Румунији и Србију и усмерен је на унапређење сарадње између тих држава, размену ифнормација и заједнички рад на решењима и изазовима које дигитализација има на тржишту рада. Пројектом, који у Србији спроводе ШШ и УГС „Независност”, обухваћени су ауто-индустрија, здравство, трговина, туризам и финансије.
Председник УГС „Незавиност” Зоран Стојиљковић и секретар Већа СССС-а Зоран Михајловић сложни су у оцени да је све више атипичних форми рада које су, најчешће, далеко од достојанственог рада, као и да су притисци на синдикате огромни. С тим проблемом, како су указали, суочавају се и земље Западне Европе након доласка десничарских влада и раста популизма.
По оцени представнице Уније послодаваца Србије Љиљане Павловић, неспорно је да је легално пословање неопходно, али на развој дигитализације у Србији утиче и старење становништва, као и податак да је 34 одсто компјутерски неписмено. Директорка програма Центра за истраживање јавних политика Бранка Анђелковић наводи да Србија спада у 25 водећих земаља када је у питању рад на платформама. Истраживање које је спровео тај центар показује да на платформама подједнако раде жене и мушкарци, да су у питању углавном особе од 25 до 36 година, најчешће факултетски образоване.
Најзаступљеније делатности су писање и превођење, креативне услуге, развој софтвера и технологија, објаснила је Бранка Анђелковић.
Начелница Министарстрва за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драгана Краљ наглашава да су у припреми три нова закона која треба да побољшају положај запослених. Реч је о законским решењима о социјалном предузетништву, агенцијском запошљавању и о штрајку. Додала је да НСЗ спроводи бесплатне програме обуке за ИТ стручњаке и програмирање.
Мотивација је, пре свега, добра зарада – просек недељне зараде је 200 долара бруто, а ту су и флексибилност у раду, брже запошљавање на платформи. Процењује се да око 28 одсто људи у Србији ради онлајн, а проблем је што немају регулисан радни статус, нема боловања, одмора, углавном раде два посла и фактички су невидљиви за социјалне и пензионе системе.
Синдикалка из „ProGe Аустрија” Мартина Шнелер навела је податак да 1,2 милион људи у Аустрији нема стално запослење, већ су сезонски радници, самозапослени, хонорарци. Они су регистровани да просечно раде 180 дана, а током остатка године су или незапослени или раде непријављени. Несигурне послове у Аустрији ради око 69 одсто младих и странци који немају аустријско држављанство.
Закључак конференције је да земље окупљене у пројекту треба да заједно својим мерама утичу и допринесу заштити радника који ће се наћи у новој ери дигитализације и аутоматизације кроз примену закона, могућност синдикалног организовања, закључивање колективних уговора, али да је потребан и притисак јавности да би се направио глобални оквирни споразум за оне којима нова ера намеће нови облик рада.
Љ. Малешевић
