Око четири милиона гастарбајтера с Балкана остаје без посла?

НОВИ САД: Водећи економиста Светске банке за Западни Балкан Енрике Бланко Армас оценио је да би се ове године у целом региону, као последица губитка посла и недостатка финансија због пандемије, могло појавити око 400.000 нових сиромашних грађана.
g
Фото: Tanjug

Биће погођени пре свега неформални сектор, односно они грађани који нису званично запослени и раде у сектору сиве економије, који не може уживати привилегије мера које државе обезбеђују, али и области које су најпогођеније, попут туризма...

У овом тренутку прво што треба да уредимо је радно законодавство да људи не би убрзано губили радна места и висину примања, поручио је Армас.

Од 3,7 до четири милиона људи који раде у Европи а долазе са Западног Балкана, вероватно ће изгубити посао, оценио је јуче Армас.

Зато су наставак структурних реформи на Западном Балкану и Србији, дигитализација пословања предузећа, улагање у „зелену енергију”, и креирање нових радних места, начини како да се поврате изгубљена радна места, али и очувају постојећи послови, поручила је директорка ЕБРД-а за Западни Балкан Жужана Харгитаи.

На онлајн панелу „Представљање регионалних економских перспектива ЕБРД-а за мај 2020” и округлом столу с ММФ-ом и Светском банком на тему „Повратак послу као и обично – Економије Западног Балкана након пандемије коронавируса”, истакнуто је да државе ЗБ-а морају снажно да одговоре на кризу изазвану пандемијом.

Жужана Харгитаи каже да се нада да пандемија вируса Ковид-19 неће водити ка „национализацији” регионалних политика, већ да се мора радити на сарадњу у региону.

Државе у региону знају како изгледа регионална сарадња и надамо се да ће наставити у том смеру да би додатно оснажиле регионално повезивање, рекла је Жужана Харгитаи.


Дигитализација и „зелена агенда”

Дигитализација је пут на којем треба наставити, дигитализација јавних система, финансијског управљања, привреде..., и не смемо заборавити на „зелену агенду”, какве све могућности може отворити и нова радна места, навела је Жужана Харгитаи.

У том смислу, важно је, по њеној оцени, наставити пројекте који се тичу пречишћавања воде, одрживе енергије...


Фокус региона мора бити и даље ка међусобној трговини, а то је, по њеној оцени, главни адут за опоравак економија.

Битно је да инфраструктурни пројекти нису заустављени. Битно је јавно-приватно партнерство и кофинансирање, као и финансирање мањих општина, указала је она, уз подсећање на то да ЕБРД финансијски подржава бројне пројекте у региону.

Важно је улагати, казала је, у дигитализацију јавних управа, наставити структурне реформе и повећати улагање у „зелену енергију” да би се повећао ниво запошљавања грађана на ЗБ-у.

Скренула је пажњу на то да ће локалне самоуправе због последица пандемије имати спорији развој због мањег прилива у локалне буџете по основу пореза.

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) предвиђа да ће привреде у регионима у којима је она активна забележити у просеку пад од 3,5 посто 2020. због економског утицаја пандемије Ковид-19, и да ће наредне године имати раст од 4,1 одсто.

З. Делић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести