Тако је заправо краље Петар желео да се одужи солунским борцима и добровољцима. Да би испунио обећање велики земљишни поседи који су постојали пре Првог светског рата, поготово у Војводини, морали су да се уситне, а земља додели солунским борцима и добровољцима из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске и са Косова и Метохије.
Одузимани су делови великих поседа, а солунски борци и добровољци добили су оно што им је краљ Петар и обећао. Они који су стизали у Војводину добијали су земљиште и празан плац за изградњу куће, али нису имали пољопривредну механизацију, стоку, храну, а њихове породице нису биле прилагођене простору насељавања. Но, брзо су се ове колонистичке заједнице добровољаца навикле на нове просторе и обрадиво земљиште и до 1941. године изградили су нова насеља у Војводини, научили да обрађују земљу, подигли храмове, соколске домове, школе... Многа војвођанска насеља направили су управо солунски борци и добровољци којима је после Првог светског рата додељено земљиште.
До почетка Другог светског рата, 1941.године, многе породице солунских бораца и добровољаца успеле су не само да задрже пољопривредно имање које им је држава доделила, већ су напредовали, куповали нове њиве и градили нове куће. Међутим, после Другог светског рата ни они нису били поштеђени аграрне реформе, национализације, конфискације... па их је задесила судбина да им нови владар социјалистичке Југославије одузима оно што им је краљ доделио.
Када је 1991. године укинут земљишни максимум, који је уведен 1953. године и лимитиран на 10 хектара или 17 катастарских јутара, неки солунци или њихови наследници добили су део одузете имовине, али су многи од њих остали кратких рукава. Трачак наде наследницима солунских бораца и добровољаца дао је Закон о враћању одузете имовине и обештећења, чија примена је у току, али је и он прописао под којим условима је повраћај одузетог пољопривредног земљишта могућ, као и да нема ништа од обвезница за наследнике.
Наиме, Јасна Селаковић, директорка Подручне јединице Нови Сад Агенције за реституцију каже за “Дневник” да су у законском року поднети захтеви за враћање одузете имовине односно обештећење пољопривредног земљишта које је додељено солунским добровољцима. Таквих захтева је, истиче, највише стилог из Баната.
- Пољопривредно земљиште додељено солунским добровољцима после Првог светског рата, а које је одузете након Другог светског рата јесте предмет реституције. Важно је напоменути да је неопходно да у наведеним предметима подносиоца захтева доставе доказ о праву својине бившег власника у односу на имовину која се потражује, као и доказе о одузимању имовине да би остварили право на повраћај имовине односно обештећење – каже Јасна Селаковић.
Другим речима, уколико је земља бившим солунским борцима и добровољцима одузета након 1945.године за то мора постојати доказ као што је одлука или решење власти успотављене после Другог светског рата. Солунци јесу добијали земљу одлуком краља као заслугу за учешће у Првом светском рату и они су уписани са правом својине на тако додељеним им њивама односно ушли су у посед и обрађивали земљиште.
Део солунских бораца и добровољаца није се уписао као власник земљишта након истека одређеног рока поседовања, па тешко данас наследници могу да докажу да је то било њихово.
Управо због тога је потребно и решење о додели као и оно о одузимању односно подржављењу након Другог светског рата.
Љ. Малешевић
