Откривена збирка винове лозе из времена пре филоксере

НОВИ САД: Када су се спремали да започну рестаурацију и дигитализацију Волнијевог хербарујума, најстарије ботаничке збирке у Србији, настале пре 220 година, стручњаци са Департмана за биологију Природно-математичког факултета, као и њихови партенери на том послу из Покрета горана Војводине, Покрајинског завода за заштиту природе, Карловачке гимназије и ЈКП “Информатика”, знали су да могу очекивати разна изненађења, али нико није слутио да ће између 7.000 ексиката пронаћи ампелографску колекцију од око 120 примерака винове лозе.
vinova loza, ilustracija
Фото: Илустрација

Ово откриће више је него драгоцено, јер ће донети нова сазнања о виновој лози и винима Срема и Сремских Карловаца од пре два  века.              

- Открили смо кутију са око 120 примерака  винове лозе смештене у хербарске дволиснице – каже сарадница на Природно-математичком факултету Милица Рат. – Оно што за сада знамо јесте да су подељене на црне и беле сорте. Постоји шест група црних и исто толико белих винових лоза, а у оквиру њих по 10 до 15 сорти. Материјал је врло крхк и надам се да ћемо врло брзо почети да га сређујемо. Пре саме дигитализације код ове збирке претходи нам огроман посао. Надам се да ћемо успети то у наредних годину -две дана да завршимо.

У дволисницама се иначе налази од сваке сорте испресован лист и грозд. Милица Рат каже да уз сваку од сорти постоји и запис од најмање десетак редова текста  који поближе описује врсту, даје податке ко је био узгајивач, које године је сакупљен материјал, за чега је кориштена и какво вино је давала. Писан је на мешавини немачког, латинског и српског језика, што је, сматра се, био разлог што се неко раније није позабавио том ампелографском збирком.  

Судећи према тим описима сорте, да се закључити, каже Милица Рат, да потичу из времена од 1812. до 1824. године. За науку би тај податак могао бити врло значајан будући да се зна да је филоксера потпуно уништила фрушкогорске  винограде пред крај 19. века.    

Директор департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру, доц. др Драгослав Иванишевић каже да ово откриће може попунити празнине које постоје када је реч о сортама винове лозе кроз историју. Само сазнање да пресовани примерци потичу из периода пре филоксере чини то сазнање о проналаску ове ампелографске збирке додатно интригантним и значајнијим. Истиче да на основу изгледа листа стручњаци могу утврдити да ли та сорта још постоји, а касније ДНК анализом доћи до много подробнијих података о њој.

Зорица Милосављевић

EUR/RSD 118.3414
Најновије вести