Пакет владиних мера санираће 40 одсто штете хотелијерима

БЕОГРАД: Програм мера за помоћ привреди може да санира око 40 одсто штете коју угоститељи и хотелијери трпе због кризе изазване пандемијом корона вируса, оцена је директора Пословног удружења хотелско-угоститељске привреде ХОРЕС Георгија Генова, који је подсетио да је та привредна грана највише погођена и да јој је неопходна додатна помоћ да би се опоравила.
hotel, pixabay
Фото: pixabay.com, ilustracija

Програм помоћи привреди, вредан пет милијарди евра, Генов види као позитивну меру државе, али напомиње да су угоститељство и хотелијерство специфични сектори и да сагледавање садашње ситуације захтева свеобухватну анализу проблема.

"Ако то не урадимо, нећемо моћи да изађемо са правим мерама које ће помоћи хотелској индустрији. Позвали смо све хотелијере и ресторатере да нам доставе податке о броју запослених и отказаним резервацијама до јула и за неколико дана имаћемо тачан пресек стања који ћемо предочити Влади Србије", каже Генов за Танјуг.

Истиче да су угоститељи и хотелијери били први на удару због епидемије корона вируса, а да ће, према проценама, до 1. јула бити отказано око два милиона ноћења у хотелима, те да ће криза у тој области трајати до краја године.

"Велики број хотела током зимске сезоне готово да није имао гостију, једино су хотели на планинама имали добру сезону. Такође, ресторани су затворени и питање је како ће даље пословати", указује Генов.

Истиче да су највећи проблеми угоститеља и хотелијера, као и осталих привредника, како да сачувају раднике чија је, како каже, просечна плата око 310 евра.

"Мера помоћи у виду минималца ће делимично покрити трошкове", наводи Генов и напомиње да је други велики проблем за угоститеље и хотелијере отплата инвестиционих кредита.

Како каже, велики број хотелијера и ресторатера су у трци за што квалитетнијом услугом последњих година много улагали у своје пословање.

"Рецимо, улагања у хотелима крећу се од 70 до 350.000 евра по соби, а у ресторане је инвестирано од 1.500 до 5.000 евра. У години, за коју се очекивало да ће за туризам бити најбоља од 1989.године, настао је проблем како да се ти кредити отплаћују", навео је Генов.

Поздравио је меру одлагања плаћања пореских обавеза и додао да је ХОРЕС раније предложило да се хотелијери и угоститељи ослободе пореза на имовину који је, каже, веома висок посебно у локалним самоуправама.

Такође, то удружење предлаже и репрограм обавеза према јавним предузећима, као шо су "Србија гас" и "Електропривреда Србије" будући да, како каже, ресторани и већина хотела не раде, а плаћају "ангажовану струју за целу годину".

Међу предложеним мерама ХОРЕС-а је, каже Генов, и смањење ПДВ-а на храну са 20 на 10 одсто, као и да се законске одредба о повременим пословима, када је реч о сезонским радницима, примењу и на туризам и хотелијерство.

Спас туристичке сезоне види у ослањању на домаћи туризам и предлаже да се све школске и апсолвентске екскурзије ове године реализују у Србији, као и да запослени годишње одморе проведу на планинама и у бањама у земљи.

"Добро је што грађани нису изгубили мотив за путовање, чекају да прође криза. Очекујемо да ће се на јесен покренути и пословни туризам и да ћемо моћи некако да опстанемо да би се наредне године потпуно опоравили", каже Генов.

Прве ефекте мера из пакета државне помоћу могу се, каже, очекивати тек када прође пандемија и додаје да је помоћ хотелијерима и угоститељима потребна већ сада.

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести