Које области представљају нашу конкурентску шансу за друштвено-економски развој и каква је слика „паметне и креативне” Србије? О тим темама било је речи током Јавне расправе о Нацрту стратегије паметне специјализације у Републици Србији, која је, у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја, истовремено одржана у Београду, Новом Саду и Нишу. То је било могуће захваљујући новој опреми за комуникацију на даљину, која је инсталирана на универзитетима у тим градовима, у оквиру пројекта „Еразмус+ КА2 – Интердисциплинарни програм кратких циклуса у области креирања и анализе јавних политика”.
Стратегија паметне специјализације (Smart Specialisation Strategy Serbia – 4S) представља важан инструмент за побољшање иновационог и истраживачког еко-система у Републици Србији, као и за развој економије засноване на знању и иновацијама. Приоритетне области, идентификоване кроз процес израде тог документа, а у којима наша земља остварује конкурентне предности и у које је потребно даље инвестирати су: информационо-комуникационе технологије, храна за будућност, креативне индустрије, машине и производни процеси будућности.
– Један од планова поменуте стратегије је и да образовање буде усмерено ка индустријама које доносе квалитетно плаћена висококвалификована радна места која доприносе већем и бржем расту компанија – рекао је министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић. – Реч је о свеобухватној теми, која умрежава фактултете, ректорате, научно-технолошке паркове кроз сарадњу науке и привреде, у циљу креирања високостручних кадрова и развоја друштва заснованог на знању.
Када је у питању пољопривреда, на скупу је истакнуто да промена навика савремених потрошача условљава потражњу за висококвалитетним и разноврсним производима. Да би наши прехрамбени производи ушли на напредна тржишта, произвођачи морају да се окрену високотехнолошкој и одрживој производњи, али и производима додате вредности, попут органских, функционалних производа, хране за потрошаче са специфичним потребама и других готових прехрамбених производа.
ИТ индустрија је привредна грана која најбрже расте у нашој земљи. Та индустрија нуди потенцијал развоја сопствених софистицираних софтверских решења и услуга, захваљујући све већем броју технолошких старт-ап-а, предузетничком духу и порасту интересовања младих за ИТ науке.
У области машина и производних процеса будућности домаћа привреда може понудити компоненте за аутомобилску, железничку и авио-индустрију, уређаје за сагоревање на eco-friendly и одрживим горивима, паметне компоненте и алате. Развој креативне индустрије може се очекивати у области аудио-визуелне продукције, индустрије видео-игара и паметне и активне амбалаже, у којима је идентификован значајан потенцијал који треба искористити.
Стратегија паметне специјализације настала је у складу с најбољом европском праксом планирања, што значи да је заснована на опсежним анализама, које су имале за циљ да утврде чињенично стање и осветле проблеме које је потребно решити конктетним мерама које су представљене.
Национална стратегија паметне специјализације припремана је током последње три године по методологији најбољих пракси земаља чланица Европске уније. Након идентификације приоритетних области, низа радионица с готово 300 учесника из јавног сектора, као и научноистраживачког, привредног и цивилног сектора, израђен је Нацрт стратегије са свеобухватним пакетом мера за сваку идентификовану област.
– Из тог разлога Србија је препозната као један од најбољих примера добре праксе у том смислу, и то је препознала и међународна заједница – истакао је координатор израде стратегије паметне специјализације проф. Виктор Недовић. – Уједињене нације одабрале су Србију за једну од пет пилот-земаља за израду политике у области науке, технологије и иновација ради достизања циљева одрживог развоја.
Као кључне мере наводе се међусекторска сарадња, модернизација образовног система, повећање иновационих капацитета домаћих компанија, сарадње научноистраживачког и пословног сектора, као и конкретни програми за сарадњу привреде и науке у областима специјализације које Министарство просвете, науке и технолошког развоја реализује кроз Фонд за иновациону делатност и Фонд за науку, као и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, а за које су опредељене конкретне своте из буџета.
Д. Млађеновић
