Како пише Форин полиси, ниједна идеја није била кључна за филозофију америчког председника Доналда Трампа "Америка на првом месту" од враћања радних места кући.
У свом инаугурационом обраћању 2017. године, Трамп је поручио да су се једна по једна фабрике затвариле чак и не размишљајући о милионима америчких радника.
Само што је изабран, он је обећао да ће вратити радна места у Америку.
Више од три године касније у најневероватнијем сценарију пандемије у којој је живот изгубило 100.000 Американаца и уништено више радних места него икада од Велике депресије, Трампова администрација коначно верује да је стигла прилика.
Како је написао раније овог месеца амерички трговински представник Роберт Лигтајзер, поремећај изазван пандемијом корона вируса оставио је америчке компаније без избора него да радна места врате у Америку.
И министар трговине Вилбур Рос је у јануару, када се корона вирус везаивао само за Кину, рекао да ће то помоћи убрзању повратка радних места у Северну Америку.
Америчка администрација је радила на томе прековремено.
Прошле седмице је Тајван Семикондактор Мануфекчуринг најавио да ће изградити нову фабрику за производњу чипова у Аризони која ће делимично смањити америчку зависност од Азије кад је реч о напредним полупроводницима који су кључни за одбрану и индустрију.
Федерална влада је, такође, доделила 354 милиона долара стартап фирми у Вирџинији која ће производити генеричке лекове и њихове састојке, укључујући оне који се користе за лечење ковид-19, у САД.
Ако се оставе по страни штетне спољнополитичке последице трговинске политике "Америка на првом месту", напори су погрешни из два разлога, наводи лист.
Прво, мало је вероватно да ће комбинација трговинског рата и пандемије приморати компаније да врате знатнији обим производње у САД.
И друго, напредак аутоматизације вероватно неће донети обећану корист у погледу добро плаћеног посла Американцима.
Потписивање царинских намета на челик и алуминијум, преговарање о северноамеричком споразуму о слободној трговини са Канадом и Мексиком, вођење трговинског рата са Кином - све су направљене с циљем да присиле америчке компаније да производњу врате у САД.
Од јануара 2018. године, просечна тарифна стопа на увоз кинеске робе у САД порасла је са само 3,1 на готово 20 процената.
Па ипак тек мали број америчких компанија вратио је своје пословање у САД.
Према подацима које је прикупио Панџива, огранак С&П Глобала који прати податке о кретању ланаца снабдевања, победник трговинског рата је југоисточна Азија, а посебно Вијетнам.
Да ли би пандемија могла да допринесе повратку радних места у САД?
Крис Роџерс из Панџиве наводи да ће ризик од затварања граница, обуставе транспорта и све већа ограничења извоза вероватно приморати компаније на диверзификацију извора снабдевања како би се заштитиле од таквих поремећаја.
Међутим, у извештају консултантске куће Карни наводи се да је мало вероватно да ће то значити да ће САД бити победник тругог таласа релокације.
Чак и да пандемија некако помогне у томе мало је вероватно да ће она стварно помоћи Американцима да добију опет велике плате и стабилна радна места.
