Пандемија опасно угрожава радна места

НОВИ САД: Због пандемије коронавируса, још од марта привреда и економија у целом свету трпи велике губитке, а практично нема сектора који није угрожен.
aptiv radnici, Dnevnik/Slobodan Šušnjević
Фото: Дневник/Слободан Шушњевић

Ипак, највеће губитке бележи туризам, угоститељство, саобраћај, а међу најећим губитницима су и радници. Наиме, због садашње ситауције многи радници су изгубили посао и није извесно када ће и да ли ће поново кренути на радно место. То је стварност у целом свету, а по истраживању  Евростата, сезонски и привремени радници, као и они који су запослени на одређено време, у посебном су ризику од отпуштања у Европи. Слично је и у Србији.

По речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, по званичној статистици, до сада је отказе у Србији добило између 15.000 и 16.000 радника, али је број оних који су изгубили посао много већи.

Последњих месеци су због коронавируса и смањеног обима рада угашена многа радна места, а аналитичари процењују да је реч о око 200.000 запослених, пре свега сезонских радника, радника у угоститељству, туризму, саобраћају, тарнспорту, у малим и средњим предузећима..., каже Милић.

По његовим речима, ситуација може бити још гора, посебно што ће на крају ове године послодавци који су добили помоћ државе моћи да отпусте раднике.

Сасвим је јасно да су нове мере државе за опстанак привреде неопходне јер ће без помоћи бити веома тешко наставити пословање, поручује Милић.

Он је указао на то да је постоји веома реална опасност да многи радници остану без посла на почетку године и да би то требало избећи. 

Да ли ће почетак следеће године донети отказе и масован губитак посла, видеће се, али се ми надамо да до тога, ипак, неће доћи. Зато очекујемо да ће се у овој ситуацији социјална држава показати у правом светлу и помоћи и привреди и запосленима да се кроз ову кризу лакше прође, истиче Милић.

Слично каже и економисткиња Радојка Николић, која указује на то да су идентификовани сектори које је пандемија посебно погодила и у којима је смањен обим посла – пре свега туризам, транспорт, донекле и текстилна индустрија, где је сада смањена потреба за радном снагом. Она наводи да потребно видети шта раде земље у окружењу и водити се, рецимо, примером Немачке, у којој је почетком јула смањен ПДВ.


Значајан пад промета 

Угоститељски објекти сада раде до 18 часова, што ће том сектору додатно отежати рад и пословање. Проблеми муче и запослене јер ће, готово по правилу, због краћег радног времена, и зараде бити мање и кућни буџети све тањи.

С друге стране, послодавци указују на то да је пад промета велики и да је на то, осим краћег радног времена, значајно утицао страх гостију од доласка у угоститељске објекте и боравка у њима, иако се у њима води рачуна о поштовању свих мера заштите. 


У овом тренутку веома је важно да се обезбеди преживљавање свим  предузећима и компанијама којима је то могуће до неког следећег тренутка, и у томе је, наравно, главна улога државе, каже Радојка Николић.

Иначе, стручњаци указују на то да ће задржавање посла у наредном периоду бити неизвесно, не само сезонским радницима и онима који имају привремене и повремене послове већ и запосленима за стално јер ће фирме морати да затварају секторе у којима немају наруџбине. Уз то, почетком следеће године наступа тежак период за предузећа која су користила државну помоћ јер истиче рок у којем нису смела да отпуштају запослене.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5649
Најновије вести