То је додатно забринуло предузетнике јер бележе губитке и већ трпе последице због мањег промета, а да би се помогло тим секторима привреде, Влада Србије обезбедила је подршку за запослене у туризму и угоститељству. Обезбеђено је 1.980.000.000 динара за исплату минималне зараде, а новац ће наредних дана стићи радницима у угоститељству, хотелијерству, туристичким и рентакар агенцијама.
Од новоуведених мера биће изузети угоститељи који достављају храну, али за многе то значи само пуко одржавање рада. Новосадски угоститељ Младен Миљковић каже да не би могао покрити трошкове пословања ни када би дневно испоручивао храну на 50 адреса. По његовим речима, на доставу су се одлучили практично сви угоститељи који у локалима послужују храну, али им то није нимало надоместило мањак гостију.
– Подршка угоститељима, у виду исплате минималца, добар је корак јер нам је свака помоћ добродошла и држава би требало да настави да пружа подршку привреди – каже Младен Миљковић. – Још један минималац није мала ствар, поготово за угоститеље који имају више запослених. Иако је потпуно јасно да сви радимо вишеструко мање него пре пандемије, није исто обезбедити новац за десет радника или за, рецимо, троје.
– Немогуће је радити у условима када се константно апелује на грађане да не посећују угоститељске објекте, означивши их као изворе заразе – каже Миљковић. – У таквим околностима нема привређивања ни новца да се измире све месечне обавезе, и то у пуним износима. Запошљавам 25 радника и за њихове плате добио сам помоћ држава у првом налету епидемије. Новац је тада мени, али и другим угоститељима, био преко потребан јер нико није био спреман за ситуацију у којој смо се сви нашли.
Његова колегиница Нинослава Самарџија каже да се уз повећање броја заражених смањује број гостију. Људи су уплашени, мање се друже и не свраћају у кафиће, а то посебно угрожава угоститељи који имају мале локале. Она од овог месеца, уместо шест запослених, на платном списку има двоје.
– Морала сам, надам се привремено, да смањим број радника јер су трошкови пословања велики, а промет танак – каже Нинослава Самарџија. – Сваког месеца морам да платим закуп локала, комуналне услуге, струју… а комунална и јавна предузећа и власник локала се не питају да ли сам у могућности да са знатно нижим прометом измирим дажбине. Зато би добро дошло када би комунална и јавна предузећа умањила месечне рачуне, посебно угоститељима, и када би ПДВ био нижи.
Унија послодаваца Србије, заједно с Привредном комором Србије, управо је од Владе Србије, угледајући се на оно што су многе земље региона и Европске уније урадиле, и тражила смањење ПДВ-а у сектору угоститељства за храну и пиће на десет одсто, одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде или њихов делимични отпис у сектору малих и средњих предузећа. Подаци указују на то да тај део привреде тек чека највећи удар кризе јер су пословни приходи, традиционално, најнижи почетком године.
По речима председника Савеза фризера Србије Бранислава Банета Бабића фризерима би помогло да се отпишу, а не умање доприноси на плате, и то за пола године, колико се практично није радило уобичајено.
З. Делић
