Од некадашње "сировинске базе" за западне југословенске републике, Србија постаје, према његовим речима, све значајнији инвеститор у региону, па и у Словенији, где су инвестирали МК група, Делта холдинг, Комтрејд, Нектар и други.
Србија се економски консолидовала, а наше компаније су ојачале своје капацитете да инвестирају и ван локалног тржишта. Српске компаније су данас власнице чувеног словеначког бренда Фруктал, затим највеће ИТ компаније у Словенији са више од 600 инжењера који раде углавном интернационалне пројекте, аеродрома у Порторожу, словеначке банке, као и највећег хотела у Љубљани, јединог са пет звездица, наводи Папак у интервјуу за нови број Магазина бизнис.
С друге стране, како указује, у Србији је регистровано 1.600 фирми са већинским капиталом словеначких компанија и грађана, и више од 25 хиљада породица у Србији живи од плате која је зарађена у некој од словеначких фирми које послују код нас.
Додаје да нам Словенци "скидају капу" за инвестициони и пословни амбијент који је изграђен последњих година.
Оно што их, како сами кажу, највише привлачи у Србији јесте квалитетна радна снага, конкурентна цена енергије, споразуми о слободној трговини, какве имамо с Русијом и другим земљама Евроазијске економске заједнице или Турском, велика улагања у инфраструктуру, подстицајни порески систем, ефикасна администрација и подршка коју уживају и од државе и од Привредне коморе Србије, наглашава Папак.
Сматра да ће Србија све више бити "производни хаб" словеначким компанијама за пласман производа на тржишта земаља са којима имамо бесцарински извоз и на којима они нису тренутно конкурентни, јер су чланица ЕУ.
Посматрано из угла српске привреде, важно је да смо успели да уравнотежимо нашу робну размену са Словенијом, прошле године и у првих седам месеци 2019. остварујемо суфицит. Српски извоз у Словенију континуирано расте захваљујући, између осталог, и словеначким компанијама. Укупна спољнотрговинска размена две земље, рачунајући размену и робе и услуга, прошле године премашила је 1,6 милијарди евра, истиче Папак.
Ако не дође до значајних успоравања на светском тржишту, већ наредне године међусобна трговина робом и услугама могла би да пређе две милијарде евра, оцењује директор Представништва ПКС у Словенији.
Према анализама експерата из ПКС, највеће шансе за повећање српског извоза на тржиште Словеније, како додаје, имају произвођачи прехрамбене, индустрије пластике, намештаја, електро и металске индустрије, али и ИТ.
Осим индустријских грана у којима традиционално сарађујемо, очекујемо нови талас словеначких инвестиција у сектору ИТ-а, туризма, зелене економије, у рециклажној индустрији, управљању комуналним отпадом и третману отпадних вода, навео је Никола Папак у разговору за Магазин бизнис.
