У Удужењу пивара Србије кажу да нису још радили истраживања тржишта како се пиво продавало током та два месеца, али не сумњају да је мања потрошња последица епидемије ковида-19.
Председник Удружења пивара Србије Данило Пушоња каже за „Дневник” да је пад продаје пива настао јер не раде угоститељски објекти који, по подацима из 2018. године, учествују у промету пива с 28 одсто, а осталих 72 одсто се прода преко другог канала продаје, трговине.
– У првом таласу епидемије угоститељски објекти, попут хотела, ресторана, клубова, барова, нису уопште радили, а сада, током другог таласа ковида-19, раде у посебним условима, што, гледајући укупну ситуацију у угоститељству, директно утиче и на пиварску индустрију – истиче Пушоња, и подсећа на то да се лети пиво највише конзумира, буде више окупљања људи различитим поводима, а да је овога лета све то изостало па пивари сматрају да је тренд пада промета и даље присутан.
Пушоња скреће пажњу на то да је пиварски сектор у Србији у претходном периоду био погођен економском кризом из 2009. и 2010. године, која се манифестовала падом производње у наредним годинама па сада нови потреси изазвани епидемијом и ванредним мерама у великој мери негативно утичу на пиварску индустрију Србије.
Држава од пива добије 267 милиона евра
Тржиште пиварске индустрије у Србији предводе компаније чланице Удружења пивара Србије, а то су: Апатинска пивара, „Хајнекен Србија”, „Карлсберг Србија” и Сладара „Суфле Србија”, које представљају водеће компаније пиварске индустрије овде и, по последњим подацима из 2018. године, покривају више од 94 одсто домаћег тржишта пива.
Те компаније пуне буџет Републике Србије с 267 милиона евра прихода (од акциза, ПДВ-а, других пореза и доприноса), што је у 2018. години износило 2,9 одсто укупног буyета земље. У тој инустрији запослено је близу 15.300 радника и тај број се није мењао упркос томе што пиваре осећају кризу због пандемије.
– Таман што се тржиште пива почело благо опорављати, пошто је 2018. године забележена највећа производња у односу на претходних десет година, мада је вредност производње и даље испод нивоа из 2008 – у 2018. произведено је 3,02 одсто мање пива него 2008 – стигао је нови ударац на тржишту у виду епидемије ковида-19 – предочио је председник Удружења пивара Србије.
Он каже да је сада тешко прогнозирати колико ће времена требати за опоравак пиварске индустрије све док не будемо са сигурношћу могли тврдити када ћемо доћи до стања пуног прекида пандемије.
– Сматрамо да ће за оправак бити значајно да се сачувају сва мала и средња предузећа у угоститељству и да се обезбеди стабилно пословање за пиварску индустрију, која годишње, кроз акцизе и пореске приходе, чини три одсто укупног буџета Србије – навео је наш саговорник.
По његовим речима, наша земља је 2018. године произвела 5,5 милиона хектолитара пива, а „попила” укупно 4,6 милиона. У тој попијеној количини је и 436.000 хектолитара пива из увоза.
– Наша земља се сврстава у ред нето извозника пива, па смо тако 2018. године извезла 1,5 милион хектолитара пива. Мало је позната чињеница да је Србија други извозник пива у ЕУ, одмах иза Мексика, а испред САД, Русије, Кине, Украјине и других значајних произвођача пива. То су званични подаци Еуростата – нагласио је Данило Пушоња.
З. Делић
