Документ су потписали руководилац Центра за циркуларну економију ПКС Синиша Митровић и извршна директорка Нордијске пословне алијансе у Београду Ива Петровић.
"Ово је почетак велике коалиције најпре то радимо са Нордијском алијансом, јер су то земље које су знале да прави одговор на климатске промене. Ми ћемо нашу алијансу отворити за све пословне асоцијације из Србије и региона, како би могли да добијемо консензус куда ће ићи регон и Србија када су у питању одговори на климатске промене", навео је Митровић.
Он је на скупу који је одржан у ПКС казао да је добро што се ово дешава на почетку године, када се "рвемо" са загађеним ваздухом, рекама, лошим газдовањем комуналним и индустријским отпадом.
Истиче да ПКС промовише "зелену транзицију Србије 2030" која треба да обезбеди услове за нискоенергичну економију са штедњом ресурса са пуном енергетском ефикасношћу јер, како каже, то гарантује конкуренрност на регионалном, европском и светском тржишту.
Најављује да ће Србија изградити 356 постројења за третман отпадних вода и да ће имати више од 20 центара за третман чврстог комуналног отпада.
Такође, наводи да још не постоји третман фармацеутског отпада, као ни третман батерија. Постоји и проблем са третманом текстилног отпада.
"Овај цео циклус гледамо као велику инвестицију, бићу кредибилан ако кажем да ће зелена транзиција омогућити Србији раст од један одсто БДП-а годишње уколико пређемо са линеарне на циркуларну економију. Не да идемо на модел ''произведи-употреби-баци'', него да идемо на модел ''произведи-употреби-произведи'' истиче Митровић.
Подсећа да штета коју Србија у последњи 20 година има од климатских промена је седам милијарди евра и најављује да нас чекају циклично здравствене и климатске кризе.
Квалитет живота и безбедност грађана су највиши стандарди који свака држава жели да постигне, додаје он, истичући да ће праксу скандинавских земаља пренети на сектор малих и средњих компанија.
Наводи да ће Србија са Нордијском пословном алијансом, са трансфером добрих пословних пракси, са позајмљеним знањем обезбедити приступ финансијама , а најмање један одсто БДП инвестиција у животну средину, што је 500 милона евра годишње у наредних десет година како би се смањио притисак и појачала отпорност на климатске промене.
Он најављује да ће стартапови бити промотери нових решења, а дигитализација и циркуларна економија ће бити два основна постулата у решењу инфраструктурних пројеката у Србији.
"Четири стуба - третман отпадних вода, третман чврстог отпада, борба за квалитет ваздуха и ремедијација земљишта у Србији су велика инвестициона шанса за домаће фондове и банке, али и за приватне фондове и инвестиције приватног капитала", закључио је Митровић.
Извршна директорка Нордијске пословне алијансе у Београду Ива Петровић каже да је потписан важан документ, јер је циркуларна економија кључна тема за нордијске земље.
