Делегацију Србије на састанку предводи гувернер НБС Јоргованка Табаковић која представља Србију у ММФ-у. На пленарном састанку нема министра финансија Душана Вујовића, али су присутни представници тог министарства и министарства привреде.
У шесточланом тиму ММФ-а, на чијем је челу Џејмс Роуф и који ће до 18. маја боравити у Београду ради разматрања модалитета будуће сарадње са Србијом, налази се и шеф Канцеларије те међународне финансијске организације у Београду, Себастијан Соса.
Биће сагледана актуелна макроекономска кретања и пројекције и настављен дијалог двеју страна вођен током претходне посете мисије у марту у Београду, као и током Пролећног заседања ММФ-а и Групације Светске банке у Вашингтону, о основама економског програма који би био подржан новим, нефинансијским, саветодавним аранжманом ове међународне финансијске институције.
Нови аранжман требало би да обезбеди очување постигнуте макроекономске и фискалне стабилности, као и подршку наставку спровођења неопходних структурних реформи у циљу постизања снажнијег и одрживог привредног раста.
Преговори о новом аранжману одвијају се у околностима раста бруто домаћег производа Србије од 4,5 одсто у првом кварталу, процене Европске комисије да Србију ове године очекује највећа привредна експанзија у деценији, али и јасне потребе довршења економских реформи, пре свега у јавном сектору.
Након успешног завршетка трогодишњег стендбај аранжмана из предострожности са ММФ-ом у фебруару ове године, власти Србије су показале интересовање за наставком сарадње са Фондом, али у другачијој форми.
Нови аранжман би био нефинансијски и подржан Инструментом за координацију политике (ПЦИ), који је ММФ недавно увео у циљу обезбеђивања оквира за пружање савета у вези са политиком и праћењем у земљама којима није потребна финансијска подршка Фонда.
Нови програм би био усмерен ка одржавању фискалне и макроекономске стабилности и спровођењу реформи у циљу постизања бржег, инклузивнијег и одрживијег раста предвођеног приватним сектором, али и на борбу против сиве економије, повећање јавних и приватних инвестиција, јачање фискалних институција и обезбеђење подршке финансијског сектора привредном расту.
Одбор директора ММФ-а је у извештају о последњој, осмој ревизији аранжмана крајем прошле године истакао да је Србија остварила значајан напредак у спровођењу структурних реформи, ојачала потенцијал привредног раста, што је утицало на смањење фискалних ризика и отварање радних места.
Такође је похвалио остварене резултате реформи у финансијској сфери, наводећи да је НБС задржала инфлацију под чрвстом контролом и ојачала банкарски сектор, који је сада у знатно бољој позицији да подржи економску активност.
Из ММФ-а су, међутим, указали да је још доста тога остало да се уради када су у питању преостала предузећа у већинском државном власништву како би се унапредио начин њиховог управљања, инвестирања и ојачали административни капацитети. У том контексту су сугерисали наставак пореских реформи и отклањање неизвесности у систему судства, шиме би се додатно подстакла пословна активност.
