Он је за Прву рекао да је од Агенције за енергетику Србије већ затражена дозвола за изградњу Турског тока кроз Србију и да је сада тај пројекат пред Енергетском заједницом.
Србија се озбиљно припрема за изградњу Турског тока и све се ради у складу са европским правилима, додао је Бајатовић.
Гастранс је заједничка српско-руска компанија која ће градити гасовод кроз Србију.
"Обратили смо се српској Агенцији за енергетику за добијање постојеће дозволе за градњу. Првостепено смо добили позитиван одговор. Сад је то пред Енергетској заједницом. Ми имамо те обавезе. Дакле, они то гледају негде око 60 дана и први део тог рока се ближи крају. Оно што је најважније, све припреме које ми у Србији можемо да вршимо, а које не угрожавају законске процедуре, фактички су у току", навео је Бајатовић.
Подсећа да је прва цев Турског тока кроз Црно море свечано отворена на турској обали.
"Друга цев која би требало да доведе гас преко Бугарске, Србије, Мађарске, до Словачке или евентуално Аустрије суштински је прошла половину руте кроз Црно море на 2.200 метара".
Како је рекао, Гаспром и турска компанија Ботас потписали су уговоре и граде 130 километара копненог дела у Турској.
"Бугари граде првих 40 километара, очекујемо да ће релативно брзо у току децембра и они расписати тендер за даље радове. Негде око 15. децембра ћемо и ми и Бугарска страна синхронизовано расписати обавезујуће закупе капацитета, а то је уствари услов да видите колико има заинтересованих", додао је Бајатовић.
Такође, претходна студија је показала да има више него довољно интересената за 15 милијарди метара кубних колико ће гаса бити достављано кроз ту цев, рекао је и додао да тренутно радимо пројектовање.
Каже да се и по буџету Србије за ову и наредну годину може видети да су обезбеђена средстава за докапитализацију заједничке компаније.
"Србија је спремна да изгради нову гасну инфраструктуру у Србији која ће бити део унутрашњег транспортног система Србије. То ће бити интерконектор који нас повезује са Мађарском и све је спремно за изградњу тог гасовода".
На питање хоће ли ЕУ поново прекинути такво снабдевање гасом и да ли ће се десити нешто слично као са Јужним током, Бајатовић је нагласио да је огромна разлика између та два пројекта.
"Јужни ток се реализовао по основу међудржавних споразума, док се тренутно све ради по српском закону о енергетици који је у себе имплементирао сва правила Трећег енергетског паката. Папири су тако урађени да одговарају свим могућим паралелним процесима изузећа и сличним пројектима који су рађени у Европи. Према томе, не може ЕУ бити негативна. Не би требало (да се буни)", каже Бајатовић.
Он је подсетио да се гради интерконекција Ниш-Димитровград-Софија, затим да постоји и европско-америчка варијанта довођења гасовода која није комерцијална.
"За то ћемо добити грант, али и тај пројекат радимо и он ће са обала Александропулиса у Грчкој преко Бугарске до Србије доводити гас који би требало да се довози бродовима".
Турски ток је комерцијална варијанта руског гаса која иде из правца Црног мора и ту неће бити никаквог финансирања државе.
Затим, додаје Бајатовић, трећи пројекат је проширење Банатског двора у првој фази до 750 милиона метара кубних и до милијарде у скоријем времену, што је око 50 одсто постојеће потрошње у Србији колико нам треба на годишњем нивоу.
Бајатовић указује да Србија нема разлога да стрепи од неких ''професионалних узанси'' које би могле да спрече наставак Турског тока кроз Србије.
"Ако би неко желео да доноси политичке узансе, то би опет значило да Северни ток може да се гради за најразвијеније европске земље, типа Немачке, Француске и Енглеске која такође нама говори да не треба да узмамо руски гас, али да Енглеска може, па и Италија ако хоћете. И Аустрија је укључена у тај пројекат Северни ток 2, она може, док су земље југоисточне Европе које би требале да имају убрзани развој и повећање потрошње енергије осуђене да немају такву могућност", истиче Бајатовић.
На питање да ли би гас могао да поскупи у наредном периоду, директор Србијагаса каже да не и да ће ови инфраструктурни пројекти довести до појефтињења гаса, али не превеликог.
Подсећа да око четвртине енергије зависи од гаса и да тренутно имамо само један правац преко Мађарске.
Србија сада жели да изгради још један правац према Егејском мору, један правац према Турској и потенцијално желимо да радимо према Румунији која има своје извориште гаса, додао је он.
"Ми у ствари диверзификујемо могућности и правце и изворе из којих Србија може да добија свој гас. Самим тим ви и теоретски стварате конкурентније тржиште, биће нападано из више праваца... Тај пројекат (Турски ток) је замишљен да се заврши до 2020. године, што се тиче линијског дела и ја заиста у овом моменту не видим ни један проблем да тај пројекат буде реализован", закључио је Бајатовић.
