Половина грађана не би пријавила сиву економију

НОВИ САД: Резулати истраживања НАЛЕД-а о сивој економији у Србији показују да, иако је присутна нешто већа спремност да пријаве рад на црно него у ранијем периоду, свега четири од десет грађана наводи да би пријавило несавесног послодавца, а главни разлози за то су страх од губитка посла (40 одсто) и неспремност „да се мешају” (28 одсто).
kvantas bakic.jpg
Фото: Дневник (Филип Бакић)

Међу запосленима, 14 одсто грађана наводи да тренутно ради без уговора (прошле године 17 процената), при чему су то чешће запослени с основним и нижим образовањем (28 одсто), као и млађи, од 18 до 29 година (27 одсто).

Резултати НАЛЕД-овог истраживања кажу да од борбе против сиве економије и повећане наплате пореза грађани пре свега желе већа улагања у здравство (62 одсто), потом подршку предузетништву и запошљавању (41 одсто), и улагање у образовање (36 одсто).

Подршка грађана борби против сиве економије је као и прошле године на изузетно високом нивоу од 90 процената, а готово половина грађана зна да је 2018. проглашена Годином борбе против сиве економије (45 одсто), што је нешто више у односу на септембар претходне године (39 одсто), показују резултати НАЛЕД-овог истраживања.

Најчешће асоцијације које грађани имају на сиву економију су рад на црно (31 одсто) и избегавање плаћања пореза држави (28 одсто), а седам од десет грађана сматра да сива економија није оправдана (70 одсто).

Четвртина, међутим, има супротно мишљење (23 одсто), а у односу на септембар претходне године, приметан је значајно већи проценат грађана који истичу да сива економије уопште није оправдана.

Подаци кажу да 57 одсто грађана тврди да увек добија фискални рачун, а 36 одсто често, ипак, чак 37 процената не уме да препозна да ли је фискални рачун исправан или не па је питање, заправо, колико се правих фискалних рачуна издаје, кажу у НАЛЕД-у.

Такође истраживање показује да фискални рачун грађани препознају на основу грба са четири оцила (26 одсто), података о продавници и обављеној куповини (24 одсто) и на основу ПИБ-а (23 одсто).

С друге стране, половина грађана наводи да не тражи рачун уколико га не добије приликом куповине зато што им не треба, а 22 одсто зато што им је непријатно да траже.

Проценат оних који би пријавили објекат који им није издао фискални рачун је 26 одсто што је повећање од четири процентна поена у односу на септембар 2017.


Инспекцијских надзора 415.000

У прошлој години обављено је 415.000 инспекцијских надзора и утврђено 3.000 нерегистрованих привредника, што је смањење од десет одсто у односу на 2016. годину, рекао је јуче министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.

Он је на конференцији „Борба против сиве економије – прво полувреме” навео да су инспекцијске службе обавиле више од 3.000 службених саветодавних посета у прошлој години и изрекли 8.000 превентивних мера.


Што се тиче наградне игре „Узми рачун и победи”, практично сви грађани су чули за њу (99 одсто), а 41 одсто грађана је лично или преко чланова породице и учествовало, што је четири процента више у односу на септембар претходне године.

Нешто већи проценат грађана (42 одсто) каже да би поново учествовали у наградној игри у будућности, што је седам процентних поена више него претходне године.

Истраживање каже да више од половине грађана тражи фискални рачун зато што разуме да је то законска обавеза продавца и потврда да је платио порез, што је чак 44 одсто више у односу на фебруар 2017, када је организована прва наградна игра.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести