Укупна задуженост и грађана и привреде се у октобру зауставила на суми од 2.489,45 милијарди динара. Током првих десет месеци ове године задуженост правних лица, односно компанија, износила је 1.402,52 милијарде динара, што је тачно девет одсто више од износа који је забележен на крају 2018. године. Истовремено, дуговања становништва по основу кредита попела су се на 1.035,45 милијарди динара, што је 8,4 одсто више у односу на почетак године. Дуговања предузетника у том периоду порасла су 6,5 одсто и зауставила се на 51,47 милијарди динара.
Пре десетак година су све те стопе раста биле на том нивоу из месеца у месец. Међутим, привреда и грађани су схватили да се позајмљени новац мора вратити. Већ неколико година инфлација у Србији је на изузетно ниском нивоу, а камате су великим делом варијабилне. То значи да се више не може очекивати да кредит буде знатно смањен или да га „отплати” инфлација. Банке у Србији су добро капитализоване, али новац не желе да пласирају по сваку цену. Осим тога, на смањење кашњења знатно су утицали и решевање проблема ненаплативих кредита – НПЛ – тако што ће они који неће бити наплаћени бити отписани, те лекс специјалис о стамбеним кредитима индексираним у швајцарским францима, који је донет летос, тако што су „швајцарски” дужници добили шансу да своје обавезе, уз смањене рате, измирују на време.
Што се тиче кашњења, укупна доцња и привреде и предузетника и грађана била је концем октобра 4,8 одсто, а на крају прошле године износила је 5,3. Највећи проценат доцње забележен је 31. децембра 2015. године, када је укупна доцња била 18,6 одсто. Привредници падају у доцњу када обавезу не измире 15 дана од тренутка када рата доспева, док грађани могу бити комотнији јер за њих званична доцња наступа када обавезе не плате у року од 60 дана од датума који им је банка у уговору зацртала. То је, свакако, и разлог што је код њих доцња знатно мања. Прошли месец је завршен с 3,1 одсто кашњења, а грађани су били најнеажурнији такође 2015. године, када је кашњење било 7,3 процента. Грађани су увек били заинтересованији да враћају кредите на време јер су банке увек биле прилично ажурне код наплате, а посебно откако су се појавили судски извриштељи, који дугове наплаћују по кратком поступку, скидањем хипотеке и наплатом. Тај сценарио би сви да избегну, а избегавају се и ситуације када се заостале, а ненаплаћене обавезе кредита, принудно наплаћују из других потраживања, као што је продаја покућства код мањих дуговања и када кредит није обезбеђен хипотеком.
Банкарским клијентима изгледа најтеже пада измиривање обавеза код кредитних картица. Крајем октобра у рукама грађана било је 1.362.705 тих картица. Банке су клијентима одобриле да се преко њих задуже 92,88 милијарде динара, а они су искористили више од трећине – 34,39 милијарде.
Овде је доцња смањена у односу на децембар 2018. године, и то са 14,1 одсто на 13. Ипак, у односу на обичне кредите то је још увек висок ниво. Укупна износ доцње код картица је 4,4 милијарде динара, а у доцњи је крајем октобра било 59.628 картица.
Стручњаци одавно саветују клијенте банака да код задуживања размисле бар три пута пре него што донесу коначну одлуку. Кредит се подиже само када је то стварно потребно и када клијент има сигурну базу из које може редовно отплаћивати рате. То значи да би прво требало сабрати све текуће месечне трошкове, потом преостали износ додатно умањити и онда уклапати жеље и могућности с ратама кредита.
Д. Вујошевић
