У саопштењу НОПС-а се наводи да Министарство правде, ни након девет година, није у стању да објасни ни дефинише, па самим тим ни да заштити колективна права и интересе потрошача.
„Уставни суд је још 2012. године одлучио да одредбе Закона о парничном поступку, којима се дефинише заштита колективног интереса грађана путем колективне тужбе, нису у складу са Уставом, односно да је појам колективног интереса недовољно јасан”, кажу у НОПС-у.
Додају да су баш тих година грађани почели да подносе масовне тужбе против банака, а како колективни интерес и даље није појашњен, појединачна борба са банкама, мобилним операторима, неса-
весним трговцима и произвођачима траје све ове године.
Све би, истичу, могло бити знатно једноставније, брже и ефикасније да је колективна тужба, као моћно правно средство, доступна грађанима, односно лиценцираним организацијама које би, након што испуне законом прописане критеријуме, имале право њеног коришћења.
Овакав систем колективне заштите и обештећења функционише деценијама у државама ЕУ и то у ситуацијама где потрошачу, као појединцу, није исплативо да тужи произвођача због паковања саламе којој је истекао рок, али зато у тој ситуацији организација потрошача има право и обавезу да тужи несавесног производача или трговца који је на тржиште пласирао тоне лошег производа и тако угрозио здравље и безбедност великог броја људи.
Наведен је и пример мобилног оператора чији уговор садржи неправичну одредбу, а због које су сви корисници оштећени.
Због свега овога НОПС изражава најоштрије неслагање са објављеним текстом Нацрта измена и допуна Закона о парничном поступку и захтева да се у поступку израде новог нацрта уваже сугестије стручне јавности из области заштите потрошача, а које се, пре свега, тичу колективне тужбе.
Она, наводе у НОПС-у, мора наћи своје место у овом закону и правном систему.
Д. Мл.
