Привредници: Проблем ликвидности највише притиска МСП

БЕОГРАД: Мала и средња предузећа су највише изложена притиску ликвидности, сагласили су се учесници данашњег ЦЕО самита у Београду, оцењујући да највећи ризик за домаћу привреди лежи у обезбеђивању ликвидности пословања.
CEO samit u Beogradu Foto: Tanjug/ Aleksandar Dimitrijević
Фото: ЦЕО самит у Београду Фото: Танјуг/ Александар Димитријевић

„Мала и средња предузећа су та која се у највећој мери сусрећу са проблемом ликвидности. Они који имају пара могу да се задуже и сада је идеалан тренутак да се купује, а они који дођу у кризу, биће спремни да продају имовину да би опстали и да би решили проблеме које имају", рекао је Зоран Дракулић, генерални директор Поинт групе.

Председник Извршног одбора НЛБ банке, Бранко Грегановић, навео је да као и у банкама, и у привреди се још увек не види оно што се, како каже, дешава испод површине, пре свега у вези притиска на ликвидност предузећа у најугроженијим индустријама.

"Реалну слику ћемо имати тек у другој половини следеће године када истекну грејс периоди за кредите из гарантне шеме и отплата тих кредита оптерети ликвидност предузећа," оценио је Грегановић. .

Једна од кључних порука са панела „Ритам развоја и иновације" одржаног у оквиру ЦЕО самита била је да убрзање привредног развоја тражи промену Закона о девизном пословању.

Небојша Ђурђевић, директор Иницијативе „Дигитална Србија", навео је да Закон о девизном пословању доноси непотребна административна оптерећења српским компанијама, да их ставља у врло неповољан положај у односу на регионалну и глобалну конкуренцију и смањује интерес страних инвеститора.

„Последица правно-позитивистичког приступа закона, који забрањује све што није изричито дозвољено блокира иновације, успорава развој и коршћење нових пословних модела који су већ присутни у свету", рекао је Ђурђевић, према саопштењу Дигиталне Србије.

Додао је да управо због тога, компаније којима је најлакше да своје пословање преместе у неку другу земљу, а то су углавном дигиталне компаније, када наиђу на овакве праксе свој бизнис премештају у Холандију, Америку, Ирску, и да из тих земаља приходују и тамо плаћају порез.

Бранко Грегановић као кључно ограничење у том закону види претходну контролу међународних трансакција, тзв. „девизну документарну контролу“ која се спроводи пре реалиyоване трансакције.

„Није проблем то што се прате и контролишу међународне трансакције, већ то што се прате помоћу претходне контроле. И друге земље контролишу међународно пословање, али то раде након реализације трансакције. У тим државама контрола не зауставља пословање, већ омогућава да се живот одвија слободно, а контрола се врши након реализације трансакције,“ објаснио је он.

Грегановић је напоменуо да накнадну контролу већ користе и други значајни контролни системи у Србији, као што су порески систем или систем за спречавања прања новца, наводи се у саопштењу Иницијативе Догитална Србија.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести