Али зато има доста изграђених и усељених стамбених објеката чији власници нису уписани у земљишне књиге, а продају станове. У агенцијама за промет некретнина кажу да се пођеднако тргује и објектима без папира, чији власници нису уписани у земљишне књиге, као и некретнинама где је документација чиста и власници заведени у Катастру.
Наводе да не би требало забранити промет објеката неуписаних у земљишне књиге јер има доста зграда чија је градња у току, а инвеситори продају још неизграђене квадрате, који се могу уписати у земљишне књиге тек када се градња заврши.
Власник агенције за промет некретнина „Мој дом” из Новог Сада Вања Рац каже да промет нелегално изграђених објеката не треба забранити јер је око 30 одсто објеката сазидано без грађевинске дозволе, уз сагласност државе која је на послетку и донела Закон о легализацији и изградњу.
„Власницима чији су захтеви и документација предати за легализацију треба омогућити да продају некретнину, док оних других, који за то не маре, и нема међу продавцима“, каже Рац, и додаје да је у промету далеко више објеката који су уписани од оних некретнина чији власници чекају да се објекти озаконе и постану власници.
Заштитник грађана Зоран Пашалић подржао је иницијативу за измену Закона о промету непокретности, саопштено је из његовог кабинета.
Пашалић је подршку дао након разговора с председником Јавнобележничке коморе Србије Србиславом Цвејићем и представницима градске управе, а разлог за доношење такве одлуке је жеља да се у пуном обиму заштите права грађана на безбедно и мирно уживање имовине, као и сузбијање нелегалне градње.
Пашалић је истакао да се сви закони који су на снази морају поштовати, што је случај и са Законом о промету непокретности, међутим, то не искључује и могућност разматрања измена одређених одредби да би се избегле постојеће мањкавости и недоследности.
По речима извршног директора „Солис некретнина” из Новог Сада Драгана Рабатића, не треба правити разлику између некретнина које су уписане и оних које нису.
„Има купаца који неће објекат који није заведен у земљишне књиге ни за yабе па се цена квадрата на основу тога снижава, за разлику од других, који, уз одређене гаранције, купују, али опет мало јефтиније. Ни нотари неће да оверавају купопродајне уговоре уколико не постоји документација да је некретнина у поступку легализације па ће на основу ње власништво бити уписано у Катастар. Институције државе раде посао и не постоји могућност да купац буде преварен уколико купи објекат који није уписан Катастар“, наглашава Рабатић.
Председник Грађевинске коморе Горан Родић каже да треба сачекати с куповином, односно продајом, док се имовина не упише, али да се свако опредељује по своме шта ће пазарити.
„Објекти изграђени без дозволе требало би да буду јефтинији од оних који имају папире“, каже Родић.
Он наглашава да би изменама и допунама Закона о изградњи и планирању требало попунити недостатке те регулативе да би градња без грађевинске дозволе нестала заувек, па би тако и власници станова били уписани у Катастар.
„Још увек имамо зидање без дозволе јер рупа у закону има, па би изменама требало увести контролу не само за инвеститоре већ и за власнике парцела и подизвођаче“, објашњава Родић.
Удружења која су оснивали преварени купци процењују да има више од 6.000 жртава у купопродаји некретнина, преварених за више од 180 милиона евра.
З. Делић
