У складу с тим, Србија ће, као један од сукцесора, добити 39,5 одсто од укупног износа, односно 1,47 милиона евра.
Како је објаснио генерални секретар Министарства спољних послова Србије Вељко Одаловић, амбасада СФРЈ у Бону, због преласка немачке администрације у Берлин, није коришћена две деценије, објекат је девастиран, а по Споразуму о сукцесији Србија је морала да се брине о њој.
– Након продаје зграде амбасаде, која је знатно девастирана, новац је распоређен сукцесорима бивше СФРЈ према квотама. Износ од 1,471 милион евра, колико припада Србији, уплаћен је у буџет – рекао је Одаловић.
Иначе, последњи састанак Мешовитог комитета за расподелу дипломатске и конзуларне имовине бивше СФРЈ одржан је у јулу ове године у Београду, а продаја амбасаде у Бону је трећа успешна заједничка продаја земаља-сукцесора. Иако је продаја дипломатских и конзуларних представништва бивше СФРЈ за која данашње државе нису заинтересоване, ушла у обавезу још 2011. године на седници Мешовитог комитета, тек од прошле године почиње реализација јер је тада пронађен успешан модел и механизам за окончање продаје.
Продата амбасада у Бону простире се на 5.400 квадратних метара заједно с баштом, а саграђена је пре више од 40 година. Пошто се две деценије чекало на решење, односно сагласност земаља-сукцесора да се она прода, зграда је
запуштена и у лошем стању, али очигледно да купац зна шта треба учинити да би она поново заблистала.
До сада је продата резиденција у Њујорку, која није коришћена готово три деценије – од 1991. године, и која је такође била у лошем стању, а продата је и зграда амбасаде у Токију. Продаја још два велика дипломатска објекта је у току, а реч је о згради мисије СФРЈ у Њујорку и згради амбасаде у Берну. Поступак продаје, као и код досадашњих успешно реализованих, одвија се преко међународне брокерске куће изабране на тендеру који су сукцесори расписали. Као и за до сада продате објекте, Србија је обавезна да се стара и о поменута два непродата и да плаћа трошкове, иако их не користи.
Љ. Малешевић
