Реч је о изменама и допунама Закона о регулисању јавног дуга по основу неисплаћене девизне штедње грађана код банака у Србији и њиховим филијалама на територији бивше СФРЈ.
Србија ће, према прелиминарним прорачунима, на име старе девизне штедње морати да исплати око 130 милиона евра штедишама из бивших југословенских република.
Министар финансија Синиша Мали је током расправе објаснио да је влада предложила продужење рока за шест месеци управо зато што су девизне штедише до одговарајућих докумената најтеже долазиле у Хрватској и Босни и Херцеговини.
Навео је да је у Хрватској тек 20. децембра 2018.године дефинисана институција која издаје потврде о девизној штедњи, док су у БИХ такве потврде коришћене и за откуп станова, па им је потребно више времена да утврде стварно стање дуга.
Мали је рекао да је од укупно 9.324 поднете пријаве, убедљиво највише из БИХ - 5627, из Србије - 2003 и Хрватске - 838 пријава.
