Прве америчке инвестиције следеће године

БЕОГРАД: Прве ефекте доласка Америчке развојне финансијске корпорације (ДФЦ) у Србији и отварања њене канцеларије у Београду, што предвиђа споразум из Вашингтона, можемо очекивати већ следеће године, каже за Танјуг председник Управног одбора Америчке привредне коморе у Србији Зоран Петровић.
srbija amerika
Фото: Tanjug, grafika

Истиче да је веома добро што ће канцеларија бити у Београду, јер то значи да Америка гледа на Београд као на центар региона.

Увек је добро када једна тако значајна економија као што је економија САД, пошто је та развојна банка у власништву америчке владе, долази негде и када ту забоде своју заставицу, оцењује Зоран Петровић.

Додаје да је то важно и за цео регион, да потенцијални инвеститори лакше долазе до информација шта се дешава у региону у коме би улагали, колики су ризици од политичких догађаја, промена курса девизних валута и слично.

Према његовим речима, веома је важно за наше предузетнике што се овде ради о добрим изворима финансирања и дугорочнијем финансирању с повољнијим условима.

Петровић наводи да је реч о корпорацији која инвестира у разне пројекте, почев од енергетике, инфраструктуре, пољопривреде, помаже развој малих и средњих предузећа, а све то подржавајући приватни сектор.

Такође подржавају пројекте из области јавног здавља, едукације, женско предузетништво, затим производњу енергије из обновљивих извора, коришћењем енергије сунца, биомасе и слично.

У свему томе се, истиче, придржавају високих стандарда када је реч о заштити животне средине, поштовању људских и радничких права.

Петровић сматра да ти стандарди неће, као што има бојазни, негативно утицати на брзину и уопште на реализацију конкретних пројеката.

И сада имамо ситуацију да највећи део западних институција које овде пружају било кредитну, било неку другу подршку бизнису, као један од услова истичу енергетску ефикасност и придржавање највећих еколошких стандарда, каже Петровић.

Оцењује да је то веома добро, јер и људи код нас желе да пију чисту воду, дишу чист ваздух, те да се вођење рачуна о заштити животне средине, при финансирању пројеката може сматрати добрим путем.

Високи стандарди ће, каже Петровић, ствари можда мало успоравати, чинити их мало компликованијим, али ће дати добар резултат.

Већи проблем од тога може да буде то да ли ћемо имати одговарајућих пројеката, хоће ли их бити довољно и да ли ће задовољавати неопходне стандарде.

Када је реч о тумачењима да долазак ДФЦ-а пре свега представља конкуренцију кинеским инвестицијама, Зоран Петровић каже да је конкуренција увек добра и да тера све стране да боље раде.

Оно што је овде разлика јесте што Американци увек више воле да подрже приватни бизнис и приватно предузетништво, наводи он.

Истиче такође да је ДФЦ млада корпорација, формирана пре две године, да има велики годишњи буџет од 60 милијарди долара и да већ у кратком периоду имају висок ниво инвестиција, осам милијарди у Африку и 3,2 милијарде за евроазијско тржиште.

Мање је познато да су они и код нас, преко две мање банке подржали пројекте малих и средњих предузећа и улагање у области пољоппривреде. До сада су имали три мандата и ако се не варам кроз њих донели око 24 милиона долара инвестиција, каже Петровић.

Поводом различитих коментара око вашингтонског споразума, Петровић истиче да је најважнији део који се односи на економију, то јест на оно од чега се живи, као и да споразум подржава слободан проток људи, роба, капитала и услуга.

Србија се, каже, показала одличном у привлачењу страних инвестиција и ако се не рачуна Румунија, годишње у апсолутном износу, привуче више инвестиција него све земље Западног Балкана.

EUR/RSD 117.1544
Најновије вести