У питању је обједињени списак који се редовно ажурира сваког петка у недељи, и то на основу информација које шаље Инспекторат за рад с терена из целе Србије.
Ваља подсетити на то да је недавно министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић најавио да ће све фирме које запошљавају раднике на црно бити истакнуте на сајту тог министарства, уз подсећање на то да је прошле године највише радника без папира затечено у делатностима грађевинарства, услуга, смештаја и исхране, трговине, текстила.
Вршилац дужности директора Инспектората рада Стеван Ђуровић изјавио је за наш лист да је у првих осам месеци ове године Инспекција рада затекла на раду на црно 9.252 радника, с којима је после изречених мера заснован радни однос.
– На основу пореза и доприноса, рачунајући минималну цену рада, по том основу у буџет Србије слило се око 5,3 милиона евра – објаснио је Ђуровић рад Инспекције рада који доноси добре резултате и радницима и самој држави. – Након уочених пропуста у области радних односа и безбедности и здравља на раду, инспектори рада државе Србије доносе решење и подносе прекршајне и кривичне пријаве. Међутим, када прекршајне и кривичне пријаве пређу у надлежност судова, Инспекција рада више нема никакав утицај на даље процесе, који обично дуго трају. Ако на годишњем нивоу застарева 35 одсто покренутих прекршајних поступака по разним основама, ако имамо 20 одсто обустава поступка и 17 одсто изречених опомена, то све скупа умањује огромне напоре Инспекције рада и не доприноси смањењу откривених законских неправилности у областима радних односа и безбедности на раду.
За првих осам месеци ове године инспектори рада поднели су 4.174 захтева за покретање прекршајних поступака у области радних односа и безбедности и здравља на раду, што је 118 одсто више него у истом периоду лане, када су их поднели 1.919.
Наш саговорник истиче да закон предвиђа новчане казне за послодавце који ангажују раднике на црно у износу од 800.000 до 2.000.000 динара, а судском пресудом се често изричу казне од 100.000 до 300.000 динара, а понекад и мање. Тај податак, како каже, може само да „погодује” послодавцима јер, уместо да их високе законске новчане казне одврате од ангажовања радника на црно, решења с малим износима их „охрабрују” у незаконитом раду.
Уз констатацију да судови треба да изричу веће прекшајне новчане казне послодавцима које су инспектори рада затекли да крше радне законе, као и брже доносе одлуку о висини казне, Ђуровић указује и на то да послодаваци морају да се понашају друштвено одговорно и да с радницима закључују одговарајуће уговоре и подносе јединствене пријаве за обавезно социјално осигурање пре њиховог ступања на рад. Обавезе не могу бити ослобођени ни сами радници, који треба да се Инспекцији рада обраћају одмах на почетку обављања послова, а не на крају када остану без посла.
– Сва лица која су ангажована на фактичком раду требало би да Инспекцији рада пријаве такав рад јер ће, када их инспектор рада затекне на раду на црно, послодавцу бити наложено да с њима заснује радни однос на неодређено време и на тај начин ће стећи сва права из радног односа за која су, док су радили на црно, били ускраћени – наглашава Ђуровић, додајући да се у мањем броју случајева радници који раде на црно обраћају Инспекцији рада тек када изгубе посао, а онда се ту ништа не може урадити.
Љ. Малешевић
