РЕСТИТУЦИЈА Биће пара уместо кућа, њива и фабрика

У прва два месеца ове године Агенција за реституцију вратила је 75 објеката. На крају прошле године било је враћено 5.993 објеката, а првог дана овог месеца 6.068.
д
Фото: Илустрација

По статистичким подацима Агенције за реституцију, за прва два месеца 2018. године враћена су 43 пословна простора, што је укупно 4.298, а на крају 2017. било је 4.255. Враћено је 16 станова и зграда више него на крају прошле године, па су сада старим власницима или наследницима дата 854 стана и 916 зграда. Почетком овог месеца враћено је 302 хектара,75 ари и 45 квадратних метара неизграђеног земљишта, што је 358 хектара и 37 ари више него на крају 2017. године. Враћено је и 5.187 ха, 42 ара и 80 квадратних метара шумског земљишта, а на крају 2017. било је 5.086 ха и 64 ара. Када је реч о пољопривредном земљишту, почетком месеца било је враћено 30.130 ха, 77ари и 77 квадрата, што је 236 ха, 387 ари и 64 квадрата више него пре два месеца.

90 одсто захтева решено кроз враћање имовине

Реституција у натури, како је почетком године изјавио директор Агенцији за реституцију Страхиња Секулић, завршена је у 90 одсто захтева, док ће за преосталих десет одсто, што је око 20.000 захтева, бити донета решења о обештећењу. Агенција за реституцију је, у сарадњи с Пореском управом, проценила да је вредност укупне имовине која не може да се врати у натури 13,6 милијарди евра. Исплата путем обвезница биће могућа тек када Влада Србије донесе одлуку о коефицијенту обештећења, а очекује се да то учини наредних дана. Без тог коефицијента, Агенција за реституцију, која је већ до краја прошле године донела 916 решења о праву на обештећење, не може да сачини коначну одлуку. До краја децембра ове године знаће се уз примену коефицијената на који начин ће бити подељене две милијарде евра, планиране у буyету Србије за обештећење.

20.000 захтева чека решења о обештећењу

Но, извесно је да би, сходно Закону о реституцију, у децембру ове године морала почети исплата обештећења у обвезницама на рок од 12 година, уз годишњу камату од два одсто. За старије суграђане, који су били власници или наследици одузете имовине, рок доспећа биће пет година.

– Законско решење је да све обвезнице морају бити исплаћене од 2018. до 2030. године, без обзира на то када је решење донето – објаснио је Секулић. – За обештећење је укупно предвиђен износ од две милијарде евра. Дражава има своје лимите у погледу финансија и имовине, те се и реституција креће у оквиру реалних могућности државе. Власницима или наследницима закон ограничава исплату обештећења до 500.000 евра.

Челник Агенције за реституцију напоменуо је да ће свакако бити власника или наследника незаодовљних решењима о обештећењу за имовину која не може бити враћена у натури, али подсећа на то да ни много богатије земље у свету нису успеле да надокнаде штету 100 одсто. Све у свему, у наредних пет година треба да буду готове све првостепене одлуке о обештећењу.


Било 75.000 захтева за враћање

У законском року Агенцији за реституцију стигло је укупно 75.000 захтева за повраћај одузете имовине. У тај број урачунати су и они које су поднели држављани других држава, а који, по српском закону, имају право на повраћај одузете имовине. Десет одсто одузете имовине која се потражује не може бити враћено у натури, па ће власници или наследници бити обештећени путем обвезница.


Протеклих дана Агенцију за реституцију посетио је амерички амбасадор у САД Кајл Скот да би се уверио у темпо враћања имовине америчких држављана. Захтев за враћање имовине у Србији у законском року поднела су 144 држављанина САД српског порекла. Србија је америчким држављанима до сада вратила 132 објекта, и то 96 пословних простора, 15 станова и 15 зграда, укупне површине 9.012 квадратних метара, као и 970 хектара њива.

У Агенцији за реституцију објашњавају да дискриминација према странцима не постоји. Осим америчких држављана, захтеве за враћање одузете имовине поднели су и држављани неких европских држава. Србија је једина земља која враћа имовину потомцима Немаца који су пре краја Другог светског рата живели ван своје матичне земље. Агенцији за реституцију стигло је 593 захтева немачких држављана и 564 захтева аустријских. Немачким држављанима је део имовине већ враћен, као и аустријским. Држављани Немачке и Аустрије највише земље траже у бачким атарима Пригревице, Кљајићева, Куле, а у Банату – у Ковину, Белој Цркви и Житишту.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести