Рођаци спискали највећи део новца из дијаспоре

НОВИ САД: Српска дијаспора унела је у протеклих осам година у Србију више од 25 милијарди евра. Међутим, највећи део тог новца нису инвестиције намењене за покретање бизниса и отварање нових радних места, већ новац који је отишао на дневну потрошњу грађана.
dolari pixabay
Фото: pixabay.com

Да би се Срби који живе и раде у иностранству охрабрили да улажу у земљу порекла, потребно је да се изради нова национална стратегија за дијаспору, којом би се јасно дефинисали приоритети државе и понудили конкретни пројекти у које би дијаспора могла улагати.

Уколико се у наредном периоду не донесе план за јачање веза с дијаспором, трећа генерација српских миграната – млади рођени ван Србије – неће више имати родбину у Србији којој шаљу новац, а данас су своте које се шаљу рођацима и највеће које стижу из дијаспоре јер њихови родитељи већ планирају да пензионерске дане проведу у земљи у којој су радили деценијама, сматра председник Заједнице српских клубова у Бечу Борислав Капетановић.

Али, међу привредницима српског порекла у Аустрији, каже Капетановић за Тањуг, постоји воља да се инвестира у Србију и Републику Српску. Само у Бечу, каже, има више од 7.000 Срба који у том граду држе мала и средња предузећа.

Иако нема тачне бројке колико грађана Србије годишње оде из земље у потрази за послом, њиховим одласком се ствара нова генерација која би дознакама могла помагати своје рођаке у земљи порекла.

Међутим, члан скупштинског Одбора за дијаспору Александар Чотрић каже да то није начин за јачање сарадње матице и дијаспоре, већ је потребно израдити националну стратегију за дијспору.

Треба понудити нашим успешним привредницима у иностранству повољне услове за инвестиције, као што је то понуђено неким страним инвеститорима, сматра Чотрић.

Подсећа на то да су Италија и Ирска, али и Индија и Кина, израдиле националне планове за повратак својих грађана у матичну државу.

С тиме да је потенцијал за улагање у Србију из земаља у којима живе исељеници велики али неискоришћен, сагласан је и руководилац Центра за подршку инвестицијама и јавно-приватно партнерство у Привредној комори Србије Ђорђе Андрић.

Од 2010. до 2018. године у Србију је мимо званичних канала ушло више од 25 милијарди евра, процењује Андрић.

Како додаје, зато је потребно да се део тих пара преусмери из потрошње у инвестиције.


С друге стране планете

С другог краја планете, из Аустралије, где, по званичним подацима аустралијског Бироа за статистику, има око 74.000 Срба, у Србију је за првих девет месеци претходне године стигло 32 милиона евра.

Тај износ је двоструко већи од укупне спољнотрговинске робне размене Србије и Аустралије, која је до новембра прошле године била 15,6 милиона евра.


У сарадњи с Међународним центром за развој и миграционе политике (ИЦМПД) из Беча а уз финансијску подршку Аустријске развојне агенције, ПКС припрема пројекат „LinkUp! Serbia – подстицање инвестиција дијаспоре”.

Пројектом ће се проценити пословно окружење за инвестиције дијаспоре у Србију, а Србима у расејању ће се понудити готови пројекти у које могу улагати, каже Андрић.

Традиционално, највише новца путем дознака у Србију долази из Немачке, око 900 милиона евра годишње, затим из Швајцарске, Аустрије, Француске...

По подацима НБС-а, за првих девет месеци 2018. године, прилив по основу дознака само из Аустрије, у којој има око 120.000 српских држављана, износио је 216 милиона евра.

Љ. Малешевић

Nenad
18.02.2019 • 15:15
Tako je to kad pustits tranu kompaniju da zaposli 50 ljudi , a on prodaje milion proizvoda iz sovje zemlje , koje kupuju za novac koji im stize iz inostranstva, i onda fakticki sav novac koji je poslat iz dijaspore zavrsi u neku Ideu,rodu...a narod mora da jede.Steta sto su dopustili tim giganstkim kompanijama da udju na nase trziste i pogasili sve nase sitne firmice i preduzeca.
EUR/RSD 118.0300
Најновије вести