Ипак, поједине делатности, као што су туризам и угоститељство, и даље трпе велике губитке, а с падом обима пословања суочена је делатност саобраћаја јер је значајно смањен превоз и у путничком и теретном саобраћају. На основу података Републичког завода статистику, у првој половини године је, у односу на исти период лане, превезено 43 одсто путника мање, при чему је у унутрашњем саобраћају смањење 42,1 ошто, а у међународном 56,4. Највећи пад забележен је у ваздушном саобраћају – 57,3 одсто, у друмском је смањење 42,3, а превоз путника у железничком саобраћају опао је 45,3 процената. Истовремено, обим рада, исказан у путничким километрима, мањи је 45,9 одсто.
Ипак, у првом полугодишту ове године забележен је, у поређењу с истим периодом претходне, и позитиван резултат, бар што се тиче количине превезене робе, пошто је остварен раст од 1,2 одсто. У истом периоду је обим рада, исказан у тонским километрима, мањи 2,1 одсто. Пад количине превезене робе бележе ваздушни, речни и железнички саобраћај, док цевоводни и друмски бележе раст.
Превоз путника у друмском саобраћају мањи је него у првих шест месеци прошле године, уз пад обима рада од 40 одсто. Када је реч о превозу робе друмским саобраћајем, забележен је раст од 6,2 одсто, а обим рада, исказан у тонским километрима мањи је 0,1 одсто. У ваздушном саобраћају и те како се види пад јер је превезених путника 57,3 одсто мање, а 56,6 одсто мање је остварених путничких километара. Превезено је 29,8 одсто мање робе, а у обиму рада, посматрано у тонским километрима, забележен је раст од један проценат.
У железничком саобраћају у првом полугодишту ове године готово да је преполовљен број превезених путника: пад износи 45,3 одсто. У унутрашњем саобраћају проценат је 44, а у међународном чак 74,7. У истом периоду, превезено је 7,6 одсто мање робе, а обим рада је 3,3 одсто мањи у поређењу с истим периодом лане.
По речима генералног секретара Пословног удружења „Међународни транспорт” Александра Спасића, опоравак у сектору међународног превоза уско је повезан с опоравком привреде. Он указује на то да је на почетку пандемије ситуација за међународни транспорт била веома лоша јер су многе границе биле затворене, али да је тај проблем брзо решен и да је на граничним прелазима стање уобичајено – дуго се чека, али то нема везе с коронавирусом.
– Како се буде опорављала привреда, тако ћемо и ми имати више посла – каже Спасић. – Тренутно је упосленост на ниову 70 одсто капацитета, односно нема довољно робе за транспорт у Србију, а ни из ње. Садашња ситуација у сектору транспорта терета у међународном превозу довела је до смањења и прихода и промета, а процењујемо да ће и промет и приходи предузећа бити смањени око 20 одсто. То ће се, наравно, одразити на пословање свих који се баве тим послом, пре свега на обнову возних паркова, али фирме сада највише погађа текућа ликвидност.
Саобраћај унутрашњим пловним путевима бележи пад количине превезене робе од 15,7 одсто, а обим рада, исказан у тонским километрима, умањен је 29,3 процанта. Транспорт нафте цевоводима порастао је 24,6 одсто у количини, а у оствареним тонским километрима раст је 31,3 одсто. Транспорт природног гаса мањи је 2,9 одсто, уз истовремени пад обима рада од 6,7 процената.
У првом полугодишту ове године гранични промет друмских путничких возила која су улазила у Србију мањи је 45,7 одсто у односу на исти период 2019. Пад броја возила домаћих регистрација досигао је проценат од 49,5, а од укупног броја возила са страном регистрацијом која су ушла у нашу земљу највише је било оних из Немачке и Мађарске.
Мање посла било је и у поштанском саобраћају јер су класичне поштанске услуге опале у односу на исти период 2019. године. Код писмоносних пошиљки пад је 4,5 одсто, а код пакета 35,3. Услуге платног промета бележе пад од 23,9 одсто, али је зато забележен раст у фиксној телефонији – 4,7 одсто, а у мобилној 16,7.
Д. Млађеновић
