Нови индекс људског капитала Светске банке мери колико земље губе у погледу економске продуктивности недовољним инвестирањем у своје људе.
По овом индексу за 2017. годину, Србија је позиционирана изнад просека за регион и за групу којој припада по дохотку, саопштила је Канцеларија Светске банке у Београду.
Људски капитал - знање, вештине и здравље које људи акумулирају током живота – био је кључни фактор заслужан за стопе стабилног економског раста и смањења сиромаштва у великом броју земаља у 20. веку, нарочито у Источној Азији.
“Људски капитал често је једини капитал који поседују најсиромашнији,” рекао је председник Групе Светске банке Џим Јонг Ким.
Према његовим речима, људски капитал је кључни фактор подстицаја одрживог и инклузивног економског раста, али инвестирање у здравство и образовање није добило пажњу коју заслужује.
"Овај индекс ствара директну везу између побољшавања исхода у здравству и образовању, продуктивности, и економског раста. Надам се да ће земље подстаћи да хитно реагују и инвестирају више и делотворније у своје људе”, нагласио је Ким.
Група Светска банка развила је индекс ХЦИ за 157 земаља како би се измерио допринос људског капитала продуктивности следеће генерације радника.
Индекс ХЦИ се састоји из пет показатеља: вероватноћа да се доживи пета година живота; очекивани број година школовања; хармонизовани резултати на тестовима као мера квалитета учења; проценат 15-огодишњака који ће доживети старост од 60 година; и удео деце која не заостају у расту.
Индекс ХЦИ одражава продуктивност детета рођеног данас као будућег радника, у односу на продуктивност каква би могла да буде уколико би он или она имали беспрекорно здравље и потпуно, висококвалитетно образовање, на скали од 0 до један , при чему је један најбољи могући резултат.
Резултат земље од 0,5, на пример, значи да се појединци - и земља у целини - одричу половине свог будућег економског потенцијала. Уколико се обрачун врши за период од 50 година, то подразумева велике економске губитке: нижи раст БДП-а за 1,4 одсто годишње.
Према индексу људског капитала, 99 од 100 деце рођене у Србији ће доживети 5. рођендан и очекује се да дете које са четири године крене у предшколску установу заврши 13,4 године школовања до 18. рођендана.
Хармонизовани резултати на тестовима, који мере квалитет учења – за Србију износе 521 на скали на којој 625 представља високо постигнуће, а 300 представља минимално постигнуће.
“Иако Србија с правом може да се поноси овим резултатима, постоји још пуно простора за даље побољшање”, каже Стивен Ндегва, шеф Канцеларије Светске банке у Србији.
“Важно је да се не упадне у замку самозадовољства пошто може још доста тога да се уради. На пример, последњи доступни подаци ПИСА тестирања показују да се 40 одсто ученика у Србији сматра функционално неписменим у математици, а око 30 одсто је функционално неписмено када је реч о читању”, навео је он.
Поред тога, приступ образовању у раном детињству далеко је од циља ЕУ за 2020. годину који предвиђа 95 одсто деце уписане у предшколске установе у узрасту од четири године. И даље постоје маргинализовани сегменти становништва, као што су Роми, који остварују значајно ниже резултате у школском систему. У њиховом случају образовни системи не делују као фактори који подстичу друштвену мобилност, већ репродукују друштвене неједнакости, наводи се у саопштењу Светске банке.
