Како је истакао, Светска банка очекује и да ће доћи до повећања јавне потрошње, али и убрзања инвестиција.
"Очекујемо да ће ове године инвестиције порасти, а Влада ће помоћи повећањем капиталних расхода", рекао је Шестовић на представљању јесењег, редовног економског извештаја Светске банке за регион Западног Балкана у Београду.
Он је указао да су инвестиције у Србији у протеклим годинама биле релативно мале у односу на остале земље источне Европе, и да је постојао јаз у нивоу инвестиција од пет до шест процентних поена.
Текућа година је, према његовим речима, била прилично добра за Србију када је реч о јавним финансијама, пошто су остварене велике промене у динамици.
"Настављено је са добрим приходима, а контрола на страни расхода омогућила је значајан вишак", истакао је економиста Светске банке.
Средњорочно гледано, Светска банка прогнозира виши раст извоза Србије, али ће се, због пораста потрошње и прихода грађана, део тога прелити у увоз.
"Нето утицај извоза ће бити нижи него у претходне три-четири године", сматра Шестовић.
Наставак већих прихода, контроле потрошње и слабијег извршења програма јавних инвестиција, довели су до годисњег суфицита БДП-а од 1,8 процената у августу, а услед тога, јавни дуг је почео да опада, да би у овој години био смањен за 800 милиона евра.
"Иако се очекује да ће приходи наставити да напредују истом путањом из 2017. године, потрошња на субвенције, трансфере и позајмљивање државних предузећима, вероватно ће смањити садашњи суфицит на 0,1-0,3 процената бруто домаћег производа до краја године", поручују из Светске банке.
