Она је на онлајн панелу посвећеном утицају и начинима превазилажења проблема у туризму изазваним пандемијом ковида 19, навела да је захтев за субвенцију до сада поднела 101 туристичка агенција, да се ради провера испуњености услова захтева а у понедељак се очекује резултати те провере.
Пинџо је нагласила да је од почетка кризе сектору туризма и угоститељства по свим основама на име помоћи дато око 15 милијарди динара.
Подсетила је да су се прва два пакета државна помоћи односила на целу привреду, кроз исплату минималних зарада за запослене а да су касније уследиле секторске мере помоћи за хотелијере у градовима, као и помоћ туристичким агенцијама кроз субвенционисање дела трошкова полиса осигурања.
Када је реч о средствима за овај сектор из Фонда за развој, Пинџо је навела да је до 11. децембра одобрено 378 захтева укупне вредности од 3,1 милијарду динара.
"Од укупног броја захтева, 81 се односи на туристичке агенције и рента-кар компаније а њихова укупна вредност је 1,17 милијарди док је 240 захтева из угоститељства и вреде 1,6 милијарди динара", рекла је она.
Предузећа из области путничког саобраћаја поднела су 57 захтева а њихова вредност је 524 милиона динара.
Пинџо је истакла да очекује да се до краја године реше још неки захтеви и да још нека предузећа добију новац.
Говорећи о плановима за следећу годину навела је да је за сада предвиђено 100.000 ваучера за одмор у Србији, али је за очекивати да се овај број повећа.
Према њеним речима, до 15. јануара би ваљало очекивати да се
објави јавни позив за пројекте развоја туризма за 2021. годину за јединице локалне самоуправе и за локалне туристичке организације.
"Следеће године биће расположиви и кредити за унапређење туристичке понуде а ако ситуција у туризму као и буџету дозволи, не треба искључити ни подстицаје за туристичке агенције за трошкове полиса осигурања и следеће године", најавила је Рената Пинџо.
Радиће се и на ребрендирању Србије као дестинације и новим начинима дигиталне понуде наших туристичких дестинација.
Навела је и податак да је девизни прилив од туризма за првих осам месеци ове године износио 855 милиона евра што представља пад од 26,7 одсто у односу на годину дана раније.
Што се тиче укупних губитака у туризму рекла је да поузданих података још нема, али да се сада барата са цифром од око милијарду евра.
Директор Удружења хотелијера и угоститеља ХОРЕС, Георги Генов изнео је бојазан да би укупни губици сектора до краја године могли бити и дупло већи, односно достићи око две милијарде евра.
Истакао је да су државне мере помоћи учиниле да се сачувају, ако не исте плате онда бар већина стално запослених у сектору.
"Нисмо незадовљни мерама државе, али су локалне самоуправе и јавна предузећа могла имати више слуха за проблеме у којима смо се нашли, везано за разне таксе и репрограм наших других обавеза према њима", навео је он.
