То је 0,5 одсто више него концем децембра прошле године, а 0,3 одсто више него у јуну, говоре подаци Кредитног бироа Удружења банака Србије. Најмање кредита дато је привреди. Међутим, на пад кредита утицало је и решавање проблема с ненаплативим кредитима.
Правна лица, односно компаније, у односу на почетак године задужене су 2,6 одсто мање. Укупна сума дуговања је 1.341,85 милијарду динара. Гледано према претходна два месеца, остали су на позитивној нули. Предузетници су нешто бољи, па је за првих седам месеци дуг повећан 1,3 одсто, а у претходна два месеца 0,3 више и сума кредита износи укупно 49,11 милијарди динара.
Када нека земља бележи раст и када бруто друштвени производ иде узлазном линијом, и кредити обично расту. Србија бележи раст, али кредити нису у успону већ, напротив, падају. Професор Економског факултета у Београду др Љубодраг Савић каже да се наш раст више заснива на инвестицијама које долазе из иностранства него на кредитима. Што се тиче инвестиција, и оне би могле бити веће.
– Учешће инвестиција у БДП-у сада је између 18 и 19 одсто – каже Савић. – Да би се наставио раст, потребно је да инвестиције буду бар два процента више, као у земљама у региону. Не треба заборавити да је њихово учешће у БДП-у седамдесетих година прошлог века, када смо се убрзано развијали, било око трећине. Што се тиче НПЛ-а, свакако је добро што се то решава. Пре неколико година били су на високом нивоу.
Још 2104. године ниво ненаплативих кредита у Србији био је 22,5 одсто, а сада су пали на 7,8 процента.
Готовински кредити становника Србије већ годинама најбрже расту, а тај тренд забалежен је и ове године. Подаци Кредитног бироа Удружења банка говоре да су за првих седам месеци ове године повећани 11,3 одсто и износе 364,5 милијарде динара. Међутим, кредити се не узимају само за личне и породичне потребе. Како је недавно објаснила гувернерка НБС-а Јоргованка Табаковић, те позајмице узимају физичка лица да би финансирала део пословања малих предузећа. Услови за добијање кредита су слични, а кеш зајмови грађанима се одобравају брже.
Савић објашњава да је стратегија за смањење НПЛ-а, коју је донела Народна банка Србије, дала резултате. Део тих позајмица је отписан, а други део је, изменом прописа, прекњижен.
– Добро је што је то учињено јер нема никакве сврхе да банке у билансима држе кредите које никада неће наплатити – каже Савић. Банке данас воде рачуна о томе да они који узимају кредите могу и да их врате. О томе да је процена кредитне способности компанија боља говоре и подаци Кредитног бироа о доцњи. Предузећа су крајем прошле године каснила с измиривањем обавеза с 11,1 одсто, а у јулу је то било 7,3 процента. За правна лица се сматра да су у доцњи када своје обавезе не испуне 15 дана од тренутка када рата кредита стигне на наплату.
Д. Вујошевић
