У основној прогнози ММФ-а, предвиђа се реални раст БДП Србије од пет посто следеће године, подсећа Соса.
Ова пројекција, како објашњава, заснива на опоравку приватне потрошње, на плланираном повећању јавних инвестиција на 5,75 одсто БДП-а, при чему се ради у великој мери о инфраструктурним пројектима.
"Али, осим тога, ту су и неке зелене инвестиције, што ће помоћи у отварању нових радних места, подржати опоравак и подстаћи потенцијални раст Србије. Штавише, будући да је инфлација још увек у доњој половини циљаног опсега, одржавање прилагодљиве монетарне политике, уз истовремено пружање подршке ликвидности банкама и финансијским тржиштима, такође ће помоћи у опоравку", наводи Соса у интервјуу за Магазин бизнис.
Каже да би, узимајући у обзир предвиђени економски опоравак, смањење фискалног дефицита на три одсто БДП-а у 2021. било прикладно и осигурало да удео јавног дуга у БДП-у настави да пада.
Соса је оценио да је, будежетом предвиђено повећање зарада у јавном сектору за око пет одсто "у складу са укупним дефицитом од три одсто БДП-а и да омогућава повећање капиталних трошкова".
"Штавише, обезбедиће се да се део зарада у јавном сектору као део БДП-а, који се повећавао три године заредом, смањује на одрживије нивое", навео је он.
Шеф канцеларије ММФ у Београду је, међутим упозорио на државна предузећа која би могла да буду главни извор фискалних ризика.
"Ризици компаније Ер Србија и даље су високи, с обзиром на огромну неизвесност у погледу будућег тока пандемије и сродних поремећаја у Србији и Европи. ЕПС, највеће јавно предузеће, суочава се са притисцима ликвидности и још је један важан извор фискалних ризика", каже он.
Додаје да је финансијска позиција ХИП Петрохемије остала углавном стабилна у последњих неколико година, али да би фискални ризици те компаније могли бити значајни уколико се тржишни услови знатно погоршају.
"Ови ризици су се повећали због кризе изазване вирусом Ковид-19, а правилно надгледање и управљање њима је од виталне важности", истакао је Соса, напомињући да јМинистарство финансија, уз техничку помоћ ММФ-а и Светске банке, јача капацитете за управљање фискалним ризицима који потичу од државних предузећа.
