Срби међу најпредузетнијим народима у Европи

НОВИ САД: Истраживање које је спровео Центар за високе економске студије  показало да једна трећина грађана жели да покрене сопствени посао тако што ће отворити предузеће или агенцију или самостално обављати професију.
rukovanje
Фото: pixabay.com

С друге стране, чак две трећине грађана изјавило је да би радило за плату и то у јавном сектору, а најмање њих желело је да ради за плату у приватном сектору.

Пожељност самозапошљавања опада, показало је истраживање, са старошћу грађана, тако да су му најсклонији млади – од 18 до 39 година и они чине 36 одсто испитаника, а најмање склони старији од 60 година. Поред тога, предузетништву су више склони мушкарци – 33 одсто него жене – 27 одсто, као што су му више склони они са средњим образовањем – 33 одсто од ниже образованих – 26 одсто и високо образованих – 28 одсто.

Као мотиве за покретање сопственог посла, већина грађана је истицала нужду и стваралаштво. Чак 80 одсто грађана у значајне или веома значајне мотиве сврстало је жељу да буде “свој газда”, “обезбеди запослење” , а више од 70  процената сматра да је значајна и жеља да “створе нешто“ или да “остваре свој сан”. С друге стране, велики проценат се изјаснио да им је мотив “да преживе”.

Економиста Мирослав Здравковић, обрађујући податке са Еуростата о уделу самозапослених у укупној запослености  у прошлој години , указује да су након Грка заправо Срби најпредузетнији народ у Европи. Треба подсетити да су Срби  лане када су обрађивани подаци за 2017. годину, били први по уделу самозапослених у укупној запослености у Европи.

Овај економиста објашњава да мука, а не задовољство, тера у предузетништво знају и да то најбоље они који су започели приватни бизнис у Србији 1992-1993.године када су приходи од редовног запослења били занемарљиви, а нечим је требало прехрнанити породицу.

Након хиперактивиног удара уследио је период када је готово две и по деценије смањиван број запослених у предузећима, што је додатно мотивисало људе да се нечим баве како би преживели и прехранили се, указао је Здравковић.

Еуростат је објавио саопштење о уделу самозапослених у укупној запослености, по коме је највише самозапослених у Грчкој и Италији, а најмање у Луксембургу, Данској, Шведској и Немачкој.

Подаци су логични, јер су прве две земље у дубокој и дуготрајној кризи, док остале имају јака предузећа са високим зарадама, па људи и немају потребе да иду у самозапослене.

По подацима Републичког завода за статистику у првом тромесечју ове године било је 370.640 предузетника и запослених код њих и лица која самостално обављају делатност, што је за 1.292 мање него на крају 2018. Недавно је у НАЛЕД-у изнет податак да у Србији сваког дана легалан бизнис отпочне најмање пет предузетника, као и да је у последњих пет месеци чак 802 предузетника искористило могућност пореског ослобађања почетника у пословању.


Петина фирма с једним или ниједним запосленим

Лане је удео грађана који су покренули сопствени бизнис и на тај начин нашли посао са укупним бројем запослених износио чак 30,6 одсто. По тим подацима Србија је била прва у Европи. Међутим, домаћи економисти су указали да те податке треба узети “с резервом”, јер су у самозапослене евидентиране и фирме у којима заправо нема ниједног радника или само један запослен.

Према подацима АПР лане је у Србији било чак 32.155 привредних друштава без радника и 22.800 с једним радником. Другим речима, свако пето привредно друштво у Србији било је без или с једним запосленим. 


Ако је судити по подацима Агенције за привредне регистре наши грађани ће најчешће одлучују да се као предузетници огледају у отварању фризерских и козметичарских послова, ауто-школа, отварања ресторана и кафића, пицерија, туристичких агенција, ИТ канцеларија, а последњих месеци су све чешћи огласи младих пољопривредника у којима они нуде домаће производе са својих њива и обора.

Љубинка Малешевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести