Иако звучи парадоксално, али према свим истраживањима, становници сиромашних земаља издвајају више новца из кућног буyета за храну него они из богатих држава. Тако се у Србији поједе и попије трећина свега што се заради, по чему смо међу рекордерима у Европи, а на храну су од Срба мање трошили само становници Бугарске, Турске и Македоније.
У ЕУ се на храну у просеку у прошлој години трошио 1.861 евро по становнику, а у Србији 926 евра.
Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије објашњава да поред разлика у платежној моћи, постоје и културолошке разлике, односно другачије потрошачке навике.
- У ЕУ се три пута више троши на ресторане и хотеле - каже Малиновић и наводи пример Италије, где се просеку један или ниједан оброк припрема у кући, а два у ресторанима.
У Србији се троши готово исто на алкохолна пића и дуван као и у ЕУ, а Малиновић указује на чињеницу да грађани више пића конзумирају кући него по кафанама, наводећи пример слава и других културолошких разлика.
Што се тиче слободног времена, грађани ЕУ троше три пута више за културу и рекреацију, што не значи да грађани Србије према томе немају квалитетан однос – чак се може рећи супротно, сматра Малиновић.
Суштина је, објашњава, да су цене у областима културе и рекреације значајно ниже него у ЕУ.
Једна од приметних разлика је и то што млади у Европи више изнајмљују станове, као и то што у земљама Европске уније највећи проценат новца одлази на становање и рачуне, 24 одсто.
Малиновић каже да у Србији, као и у неким земљама ЕУ, млади касно заснивају домаћинство, док се на пример у скандинавским земљама осамостаљују одмах после пунолетства.
Такође, како додаје, млади у Србији желе што пре да стекну некретнину, док је у ЕУ филозофија промењена и млади се све више опредељују за ренту.
Зато су трошкови изнајмљивања већи и доминирају укупним трошковима, истиче Малиновић.
Упитан да ли ће се структура трошкова мењати са повећавањем плата, Малиновић сматра ће се више издвајати за слободно време, а мењаће се и потрошачке навике, као на пример чешће конзумирање оброка ван куће.
Указује на пример бројних „експрес ресторана” који се појављују у свим градовима последњих година.
