„Нешто спорији раст у првом тромесечју, услед новог таласа пандемије и затварања великог броја европских земаља, требало би да буде надокнађен од другог тромесечја, при чему би добар темпо вакцинације у нашој земљи и свету могао годишњу стопу раста да приближи нивоу од шест процената”, наводи се у новом, фебруарском Извештају о инфлацији НБС.
У централној банци очекују да ће раст бити вођен домаћом тражњом и извозом, за шта је неопходан и привредни раст зоне евра, који се у овом тренутку процењује на око четири посто у 2021.
Расту ће, напомиње НБС, допринети и правовремен и адекватан одговор носилаца економске политике у Србији и по том основу обезбеђени повољни услови финансирања и очувани производни капацитети и радна места.
„Исти фактори, према нашој оцени, обезбедиће у наредним годинама стабилну средњорочну путању привредног раста Србије од око четири одсто годишње”, додаје се у извештају.
Из НБС кажу да су ризици по ове пројекције за 2021. годину симетрични и да се у највећој мери односе на ток пандемије и ефикасност њеног сузбијања.
При том, ризици који потичу из међународног окружења израженији су наниже због поновног ширења вируса од октобра и појаве нових сојева, као и пооштравања здравствених мера у многим земљама, нарочито у зони евра.
По том основу смањују се изгледи за привредни раст наших важних спољнотрговинских партнера, пре свега у првој половини године.
С друге стране, ризици пројекције, који потичу из домаћег окружења, израженији су навише.
„С обзиром на најаву новог пакета економске помоћи и брз темпо вакцинације становништва у нашој земљи, опоравак домаће тражње могао би бити и бржи од очекиваног. Вакцинација улива оптимизам, а нарочито чињеница да је Србија међу водећим земљама у Европи и свету по броју вакцинисаних грађана у односу на укупан број становника”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.
Опоравак личне потрошње
Дефицит текућег рачуна платног биланса Србије смањен је прошле године за 37,3 одсто у односу на 2019, и износио је 4,2 процента бруто домаћег производа, што је бољи резултат него што је првобитно пројектовано, показује данашњи Извештај о инфлацији Народне банке Србије.
Мањи текући дефицит резултат је мањих расхода по основу доходака страних директних инвестиција, смањења дефицита робне размене, као и раста суфицита у трговини услугама, наводи НБС.
НБС процењује да ће опоравак личне потрошње и инвестиција довести до нешто бржег раста увоза и погурати текући дефицит у овој години на око пет посто БДП-а, док за наредне године очекује постепено смањење текућег дефицита на око четири процента БДП-а.
Народна банка Србије очекује да ће инфлација остати ниска и стабилна и да ће се кретати у доњој половини циљаног распона.
Инфлација у Србији је осму годину заредом чврсто под контролом, на ниском и стабилном нивоу, наводи Централна банка.
НБС наводи да су у периоду од претходног извештаја, инфлаторни притисци остали ниски, а успоравање међугодишње инфлације на 1,3 одсто у децембру вођено је, пре свега, нижим ценама непрерађене хране - поврћа и свежег меса.
Цене хране, уз цене енергената, у највећој мери су одредиле динамику инфлације унутар године, која је у просеку у 2020. години износила 1,6 одсто. Толико је износила и просечна базна инфлација, која се крајем године благо убрзала (на 2,1 одсто међугодишње), услед раста тражње за производима који омогућавају рад од куће и медицинским производима.
Пројектовано кретање базне инфлације на бази модела указује на то да ће она остати ниска и стабилна и у наредном периоду.
Д. Млађеновић
