Своје резерве злата пуне и аустријска, немачка и холандска централна банка.
Ваља подсетити на то да су почетком 2010. године централне банке многих европских држава одлучиле да златне резеве држе ван земље и да су се отуда многе одлучиле за Лондон. Ипак, у свету су САД и Немачка највећи светски „чувари” злата. Централне банке страних земаља су 2015. године убрзано повлачиле своје златне резерве из америчке Управе федералних резерви: повучено је укупно 250 тона злата, тако да су резерве злата пале на 5.950 тона, што је рекордно низак ниво за последње две деценије. Слична ситуација се последњи пут догодила пре почетка финансијске кризе 2008. године, када су иностране централне банке повукле готово 400 тона злата.
Највећи купци златних полуга последњих година били су Кина, Индија и Русија. Међу десет најбогатијих држава према резервама злата су Италија, Фанцуска, Кина, Русија, Швајцарска, Јапан и Холандија. Прошлогодишњи резултати Светског савета за злато показали су да су на првом месту и даље САД с 8.133,5 тона златних полуга.
По истом извору, половином прошле године Србија је имала највеће резерве злата на Балкану и заузимала је 63. место на целокупној светској листи. Имала је 18,8 тона злата, а следи Македонија са 6,9 тона, па Словенија с 3,2 тоне, БиХ с три тоне. На тој листи није уопште било Хрватске и Црне Горе.
Тврди се да су готово све златне полуге депоноване у Народној банци Србије произведене у јединој фабрици за производњу злата у Србији – Рударско-топионичком басену „Бор”, у којем се годишње произведе око тона злата. Сигурно је то да све злато произведено у РТБ-у остаје у Србији и можда у томе и треба тражити разлог зашто се одлаже његова приватизација и колико је, поред свих губитака, он значајан за државу. РТБ „Бор” је по садашњим прописима у обавези да све произведене количине најпре понуди Народној банци Србије, а тек ако она одбије да по берзанској цени откупи борско злато, што се досад није десило, оно би уз посебну државну дозволу могло бити извезено. За сада је све злато остало у Србији јер је таква државна одлука.
Недавно је министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио да тренутно у Србији постоји 130 истражних и 220 експлоатационих поља, с око 60 милиона евра инвестиција у истраживањима у 2017. години.
Поменуо је светску компанију „Рио Тинто”, која истражује литијум „Јадар” и „Невсун”, која истражује бакар и злато у „Чукари пеки”.
У Србији су најбогатија налазишта злата у источном делу земље, пре свега у околини Бора, Мајданпека, Зајечара и Неготина, али и у околини Рашке и Медвеђе. Управо те области Србије су последњих година изазвале велико интересовање „великих играча” у рударству па Србију тренутно „буше” многе стране компаније. Наиме, велике мултинационалне компаније, посебно из Канаде и Америке, брзо су схватиле богатство такозване тимочко-магматске зоне и одлучиле да га што више искористе. Прошле године у Србији је било 250 експлоатационих поља на којима су извођене рударске активности и 100 истражних поља на којима раде неке од највећих рударских компанија из света. Те стране компаније у геолошка истраживања улажу од 10 милиона долара годишње до 100 милиона.
Колико је наше злато занимљиво страним инвеститорима показује и чињеница да је компанија „Лајф стоун капитал” из Дубаија узела у закуп рудник „Леце” код Медвеђе, у којем је само 2016. године ископано злата у вредности од 50 милиона евра.
Љ. Малешевић
