У 2019. години догодило се неколико важних ствари за домаћу иновативну заједницу, кажу представници српске стартап сцене.
Србија је стављена на глобалну StartupBlink мапу, завршене су али и започете „милионске” аквизиције домаћих технолошких предузећа од стране светских гиганата, Србија је од октобра 2019. међу земљама у којима је доступан Google Play Merchant налог, отварају се иновациони центри...
„Десет година уназад стартапи у Србији су све бољи, има их све више и добијају све више инвестиција”, каже Зоја Кукић из Иницијативе дигитална Србија.
Када се данас погледа светска стартап мапа, између Тел Авива у Израелу и Естоније, налазе се само Београд и Нови Сад.
„И то је једина тачка у ширем региону која светли, а инвеститори и различите организације дају подршку стартапима јер виде да се у Србији дешава нешто веома значајно”.
Вредност извоза ИТ сектора, наводе надлежни, премашиће за минулу годину 1,4 милијарди евра.
Према извештају глобалне компаније Startup Genome, која сарађује са више од 300 стартап заједница у свету, Србија бележи највећи раст регистрованих иновативних предузећа у свету, а процене су да у земљи у овом моменту ради између 200 и 400 новорегистрованих стартапа, највише у Новом Саду и Београду, али и Нишу, Суботици, Зрењанину...
Новосадски пример
Да је успех српских фирми у међународним оквирима могућ, показује и пример Саше Поповића и његовог пословног партнера Владана Остојића који данас воде новосадску компанију „Vega IT Sourcing”, која запошљава 200 ИТ стручњака.
Саветује младе стартапе да пре него што крену у потрагу за инвеститорима „избаце” своју идеју на тржиште и тако провере њену вредност.
На факултетима данас младе не уче како да продају свој производ или услугу, и како да се обрате инвеститорима.
Али, добру идеју, коју је претходно препознало и оценило тржиште, подржаће и српски „бизнис анђели” додаје Поповић, чија компанија кроз Иницијативу дигитална Србија, помаже развој домаћих стартапа.
Српска гејминг индустрија, на пример, као и наши „блокчејн” стручњаци, већ су препознати у међународним оквирима.
Да би се убрзао развој овог сектора и ослободио сав потенцијал који у себи носи неопходно је, кажу, додатно мењати законе, обезбедити лакши приступ новцу и више улагати у образовање ИТ стручњака.
Највећи изазов за државу у 2020. години је питање како обезбедити додатне подстицаје и задржати ИТ стручњаке у земљи, сматра оснивач и генерални директор Стартит-а Вукашин Стојков.
Познати интернет предузетник и идејни творац бројних стартап пројеката Раде Јоксимовић указује да када је он покретао свој први стартап са 19 година, који је две године касније продао за шестоцифрен износ, тада права стартап сцена у Србији готово да није постојала.
„Проблем је што је приступ капиталу у Србији поприлично ограничен када су стартапи у питању због чега је неопходно да се држава додатно ангажује и обезбеди подстицаје технолошким иновационим фондовима да дођу у Србију”, сматра Јоксимовић.
Е. Д. Н
