Он је објаснио да Србија уз југ Француске има најидеалније услове за производњу ружа у Европи, и да је ова врста пољопривреде веома уносна, јер промет цвећа у свету премашује 200 милијарди евра годишње.
"Говоримо о једној јако великој индустрији са константним растом потрошње на светском нивоу за који можемо да кажемо да расте по 10 одсто годишње", нагласио је Богуновић.
Он је подсетио да је прошла година била кризна због чега је извоз српских произвођача био нижи за шест процената у односу на 2019, али је забележен раст увоза садног материјала од 9,5 процената.
"Не постоји прецизан податак, али површине под цвећем у Србији су још увек мале. Према попису из 2012. то је било неких 200 хектара. Сада се сматра да је око 600 хектара, али још толико има и плантажног гајења. Држава је обезбедила подстицаје, што такође обезбеђује раст површина и све већи раст производње цвећа, украсног биља и садног материјала", рекао је Богуновић.
Навео је да имамо константан раст извоза који је прошле године премашио четири милиона евра, а највише се извози резано и живо цвеће и садни материјал.
"Преко 50 одсто извоза иде у ЕУ, а Холандија нам је највећи партнер и када говориомо о извозу и о увозу цвећа, тако да постоји тај потенцијал који се недовољно користи. Сигурно је да ће уз мере подршке и тај сегмент расти, али морамо да видимо како ће се одвијати ситуација на тржишту, с обзиорм на затварање и мањи простор за продају и да хорека сектор отежано ради", оценио је Богуновић.
Он је објаснио да упркос затварању угоститељског сектора који је велики потрошач цвећа и отежаним условима рада трговина, прошле године потрошња није значајно смањена, па су остварени значајни извозни резултати.
"Потрошња није толико пала, то је занимљиво, иако су се мењале навике потрошача. Сви знамо, у ванредним ситуацијама потрошач се окреће ка основним животним намирницама, али некако ипак је и цвеће нашло свој простор у тој причи", приметио је Богуновић.
Додао је да су српски произвођачи цвећа више изгубили на домаћем тржишту због тога што су у једном периоду зелене пијаце на којима се продаје значајна количина цвећа биле затоворене, али да се ове године очкује опоравак тржишта.
"Надамо се да ће овај систем вакцинације довести до релаксиранијих мера, да ће се више путовати, да ће се отворити сви ресторани и хотели, и да ће нам то омогућити веће тржиште", невео је стручњак Провредне коморе.
Богуновић је скренуо пажњу на наизглед прардоксалну ситуацију да је упркос извесном паду извоза повећан увоз садног материјала за скоро 10 одсто.
"Ми највише увозимо садни материјал за орхидеје, лале, зумбуле. То је практично улагање у производњу. Људи су и поред свега улагали. Ви у тој производњи не можете да улажете данас за сутра, морате да планирате унапред. Чини ми се да су људи прошле године размишљали да ће ове година бити ипак боља ситуација, и да су зато улагали", закључио је Богуновић.
Он је истакао да Србија има могућности за производњу различитих врста цвећа на отвореном и у затвореном простору и да од тога зависи и висина улагања у производњу.
"Један мали засад ружа од три ара може да кошта око 10.000 евра, и те паре након прве године можете да вратите, да би већ дуплирали зараду у следећој години. На нешто већој површини, отприлике на једном хектару треба вам 7.000 садница ружа, један евро је садница, значи, уз пратећу опрему и механизацију већ расту трошкови, али расте и приход, јер ви већ у другој години можете са те површине да уберете 250.000 цветова", објашњава Богуновић.
Додаје како је за гајење божура потребно уложити 55.000 евра по хектару, али за разику од ружаичњака који се експлоатише пет година, засад божура траје двоструко дуже, с тим што је зарада око 25.000 евра годишње.
