То значи да је домаћинствима у просеку месечно недостајало 747 динара за покривање издатака.
Просечни месечни приходи домаћинстава са градског подручја лане су износили 65.815 динара, за 3,0 одсто више у односу на 2017, а код домаћинстава са осталог подручја 60.349 динара, или за 5,2 процента више него годину пре.
Када је реч о издацима, домаћинствима са градског подручја месечно је било потребно 66.135 динара (за 3,3 посто номинално више него 2017. године), а домаћинствима са осталог подручја 61.777 динара (за 3,9 процената више).
Највећи удео у приходима свих домаћинстава имала су примања из редовног радног односа - 49,1 одсто, затим пензије (32,3%), приходи од пољопривреде, лова и риболова (4,5%), натурална потрошња (3,3%), приходи ван редовног радног односа (2,8%), примања од социјалног осигурања (2,7%), и приходи из осталих извора (5,3%).
Што се тиче расхода, највећи удео имали су храна и безалкохолна пића - 34,3 процента у укупним издацима домаћинстава, и становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива, 16,7 посто.
Следе издаци за транспорт са уделом од 9,3 процента, расходи за остале личне предмете и остале услуге (5,9%), за одећу и обућу (5,3%), за комуникације (5,2%), за рекреацију и културу (5,1%), за алкохолна пића и дуван (4,9%), и за остале групе личне потрошње(13,3%).
Од укупно 8.856 домаћинстава предвиђених за анкетирање у Србији 2018. године анкетирано је 6.296 домаћинстава, односно 71 проценат, наводи се у саопштењу.
