Они који се баве тим послом, од 1. јула ће плаћати паушални порез, а у току је израда правилника који ће прецизно утврдити како ће се он израчунавати. Иако се још не зна колики ће он бити, познаваоци истичу да би се за трокреветни апартман високог квалитета у, рецимо, Новом Саду, та обавеза годишње могла кретати између 150 и 200 евра.
По речима државног секретара у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Мирослава Кнежевића, висина паушалног пореза зависиће од категорије туристичког места.
– Паушални порез неће бити велико оптерећење за оне који се баве тим послом јер не зависи од броја гостију па ће, практично, кроз два или три издавања једног кревета моћи да се плати годишњи порез – рекао је Кнежевић. – То је сигурно стимулативно за издаваоце и зато и очекујемо да ће та мера имати позитивне ефекте, а они који се баве тим послом моћи ће несметано да раде и уредно пријављују госте. Издаваоци у домаћој радиности су и до сада, на основу важећих закона, плаћали порез, али је уочено да има доста оних који послују у сивој зони, што негативно утиче на рад оних раде легално. Реч је о свеобухватној реформи у тој области – физичка лица која се баве пружањем услуга смештаја у домаћој радиности моћи ће сами да пријављују госте, односно више им није потребан посредник, чиме се штеди и новац и време, што је посебно важно за развој сеоског туризма.
По његовим речима, паушални порез обрачунаваће се на основу неколико параметара – пет одсто просечне бруто зараде остварене у години која претходи години у којој се порез обрачунава, помножен бројем кревета и коефицијентом туристичког места. Тренутно у Србији има четири категорије и 14 категорисаних туристичких места, а коефицијент за прву категорију биће највиши. Висина коефицијента биће прецизрана и регулисана правилником, а како каже Кнежевић, предлог је да за туристичко место прве категорије буде један, друге – 0,8, треће – 0,7, а коефицијент туристичког места четврте категорије 0,5. За туристичка места која нису категорисана предложен је коефицијент 0,4.
– То значи да, ако рецимо пет одсто просечне бруто зараде буде између 3.800 и 4.000 динара, тај износ треба помножити бројем кревета, а потом и одговарајућим коефицијентом – у туристичким местима прве категорије с један, а у некатегорисаним туристичким местима коефицијент ће бити мањи од пола, па је јасно да ће паушални порез у местима која нису категорисана или су у трећој или четвртој категорији, бити веома повољан за издаваоце – истакао је Кнежевић
У Новом Саду је све више оних који издају стан на дан, собе, куће, а цена те услуге зависи од места где је стан, броја гостију, квалитета смештаја. Цене се крећу од око пет евра по кревету, за најскромнији смештај, па навише. Тако се, рецимо, стан с пет лежајева у центру града може изнајмити и за 35 евра дневно, али и око 100 евра. У понуди су и станови за две особе, за шта дневно треба од око 40 евра па и изнад 80, а има и понуда које прелазе 200 евра – за дневни најам куће у којој се, осим смештаја, нуди и домаћа храна.
Он је додао да ће до краја следеће године, у сарадњи с Канцеларијом Владе Србије за информационе технологије и е-управу, бити креиран централни информациони систем у туризму и угоститељству „Е-туриста”.
– Циљ нам је да имамо обједињену базу података у којој ће бити евидентирани сви пружаоци услуга – хотели и основни смештајни капацитети, као и домаћа радиност – куће, собе, апартмани и комплементарни смештајни капацитети. Издаваоци ће сами, када приступе систему, уносити све податке о госту, а приступ ће имати и све релевантне институције, као што су Министарство унутрашњих послова и Министарство финансија. То ће издаваоцима значајно олакшати посао, а ми ћемо имати квалитетне податке и прецизнију статистику о томе колико гостију борави у одређеном смештају и колико се задржавају, колико је домаћих, а колико страних... што ће нам бити путоказ за то какве мере туристичке политике треба да креирамо да бисмо имали још боље резултате у туризму – истакао је Кнежевић.
Д. Млађеновић
