У већим градовима, па и средњим, све што се понуди, то се и прода. Инвеститори трљају руке јер квадрати иду као алва. Цене за сада стагнирају или благо расту. Квадрати се купују за готовину, на кредит или је у питању комбинација. Власници агенција кажу да је у овом тренутку и тешко и незахвално давати прогнозе о даљем кретању цена. За сада очекују да се период стабилне тражње настави уз благи раст.
Тржиште станова у Београду увек је било репер за остале градове – и јужније и северније квадрати су увек били јефтинији. Центар и Нови Београд увек су били парпрени па су и остали. Ту је цена квадрта око 2.050 евра или десетак одсто више него пре годину. По подацима тамошњих агенција, скок су забележили и станово на периферији. Рецимо квадрат у Миријеву је 1.600 евра, што се пре само неколико година није могло ни сањати.
Нови Сад никада није много заостајао за Београдом па је тако и сада: у агенцији „Солис” кажу да је плафон за квдрат 2.000 евра за центар. За већину станова који се нуде, и старијих и нових преко инвеститора, цена квадрата је између 1.600 и 1.700 евра. О томе како купци бирају стан Драган Рабатић каже:
– Мање се гледа место, а све више комфор и друге погодности које стан нуди, па и квалитет – наводи наш саговорник. – Неке велике разлике између ширег центра и станова у градским спаваоницама данас нема. Што се тиче цена, тешко је у овом тренутку рећи да ли ће ићи навише или наниже. Вероватно ће се тренд из Београда пренети и овде.
У агенцији „Прагма” у Зрењанину наводе да је цена квадрата од 850 до 870 за новоградњу. По речима Бојана Михајлова из те агенције, очекују у наредном периоду мањи раст цена. Све што инвеститори понуде, то се и прода, а где постоји таква тражња, може се очекивати и скок цена.
У Сремској Митровици ситуација је слична. Какао каже Петар Шорак из агенције „Шорак некретнине”, све што инвеститори понуде се и прода. А колика је потражња најбоље говори то да је 300 станова које су у изградњи већ продато. Цена квадрта је 800 евра и раст се не очекује. Не купују станове само Митровчани већ и људи из Беграда и Новог Сада који су послом везани за зону у Шимановцима. У граду на Сави је живот јефтинији, а и станови, па користе прилику да се ту скуће. Станови се махом купују на кредит.
Укупна сума стамбених кредита зауставила се прошлог месеца на 405,47 милијарди динара. У односу на децембар 2017. то је раст од 23,01 милијарде динара, или шест одсто. Зајмови се узимају индексирано у еврима уз учешће од 20 одсто.
То су кредити који су везани за еурибор, камату коју одређује политика Европске централне банке. Та стопа је већ годинама у малом минусу. Сада је то –0,24 одсто.У наредном периоду очекује се благи раст па би ове године могла доћи до нуле. То ће повећати рате стамбених кредита, али мало.
У односу на цене квадрата и просек плата у Србији, изгледа да баш и није лако издвојити толике евре. Прођу на тржишту имају станови свих квадратура. Они мањи, од 30 до 40 квадрата, купују се за готовину. За веће је кредит закон, мада има и комбинација. У агенцијама добро сарађују с банкама. Купци код подизања кредита највише гледају да камата буде испод три одсто и да је позајмица која се одобрава без трошкова обраде кредита. Војвођанске агенције најбоље сарађују с Војвођанском банком, ОТП, Сосијете женерал и Креди агрикол.
Д. Вујошевић
