Разлог успоравања привредног раста су, како је додао, и инцидентне климатске прилике у домену енергетике и у снабдевању електричном енергијом, паром и гасом, где је регистрован известан пад.
Ковечевић је, међутим, навео да динамика БДП-а можда није увек најбољи репрезент економског динамизма, нарочито не у овој години, и да се она најбоље види из других показатеља, као што су раст инвестиција, повећање индустријске производње и извоза.
Раст инвестиција ће ове године износити 5,3 посто, и он је, како је истакао Ковачевић, последица снажне макроекономске стабилизације и напретка у фискалној сфери, док индустријска производња бележи врло екстензиван раст од 2014. до 2017. године, што, како је додао, репрезентује динамизам привредне активности.
– Спољнотрговинска робна размена ће, по нашим проценама, порасти код извоза 13,7 процената, а код увоза 14,2 у односу на 2016. Раст увоза мало претиче раст извоза, а један од разлога томе је увоз струје, што је сезонског карактера и очекујемо да ће се уравнотежити – додао је Ковачевић.
Физички обим индустријске производње је у овој години повећан 3,9 процената у односу на 2016. Вредност изведених радова у грађевинарству је забележила реални раст од 2,8 одсто у односу на претходну годину.
Промет у трговини на мало је такође реално повећан четири одсто, а у трговини на велико за 7,8 посто у текућим ценама.
Реални раст је забележен и код услуга смештаја и исхране – 7,8 процената, док је број ноћења туриста повећан 10,3 одсто у односу на прошлу годину.
У сектору Саобраћај и складиштење процењени раст физичког обима износи 9,9 одсто, а у области телекомуникација 1,2 одсто.
По резултатима Анкете о радној снази, дошло је до повећања запослености и смањења незапослености. Стопа запослености у трећем кварталу износи 48,2 одсто, а стопа незапослености 12,9.
Нето зараде су ове године номинално веће 4,1 одсто него годину раније, а реално 1,1 проценат.
Илуструјући демографску слику, Ковачевић је истакао да је после дужег времена стагнације и опадања броја живорођених, ове године за десет месеци рођено 53.030 беба. То је охрабрујуће јер имамао 648 беба више него прошле године.
Инфлација у Србији је у 2017, пету годину заредом, остала ниска и стабилна, чиме је Народна банка Србије и у овој години испунила свој основни циљ, саопштено је из НБС-а.
Инфлациони циљ за 2017. годину је, како се подсећа, снижен са четири одсто плус-минус 1,5 проценат на три одсто плус-минус 1,5 одсто, и током целе године инфлација се кретала у границама тог новог циља, уз усидрена инфлациона очекивања.
У овогодишњем Извештају Светског економског форума о конкурентности, Србија је по оствареној инфлацији задржала прву позицију, коју дели с још 35 земаља, наводи се у саопштењу.
Љ. Малешевић
